Erlend Lu - Fvonk, o premijeru, psovkama i "nekulturi"

20:11 , , , 0 Comments


Pre neki dan su osudili Brejvika. Na 21 godinu zatvora. Znam ja da su zakoni u Norveškoj drugačiji i da je to neka varijanta da posle može da mu se produži zatvor ali meni je skroz bez veze. Za tolike živote samo 21 godinu, meni u ovom trenutku pre svega stvarno poražavajuće zvuči.

Nego, ovo mi je bio odličan povod da se vratim na jednu temu koju sam, učinilo mi se u jednom trenutku, bio ispustio. Norveška je u pitanju, tačnije poslednja knjiga trenutno najčitanijeg norveškog pisca kod nas, Erlenda Lua. Pročitao sam je pre nekih mesec dana, nisam stigao da napisem utiske i mislio da je prošlo. Ali sad hoću da skrenem pažnju pre svega zato što mislim da je trenutak odličan baš za čitanje ove knjige.


Roman Fvonk,kod nas u izdanju Geopoetike, je tipična luovska proza. Za one koji do sada nisu čitali ništa od ovog književnika (psihologa po profesiji) mogu da kažem da, bar što se mene tiče, to znači da je izuzetno pitko napisana, lakih rečenica ali i dubokih značenja. Ok, možda ovo sad uz činjenicu da je čovek psiholog sve skupa može da vas odvuče na pomisao da je u pitanju još jedan kaluđer sa nekim besnim kolima ili nešto slično od te popularne psihologije. Ali kod Lua se ne radi o podsvestima i stanjima duše ili samokontole kojom možemo ovo ili ono. Čovek jednostavno kroz situacije i postupke svojih junaka tera i nas ponekad na preispitivanja, onako ne postavljajući nama direktno ciljeve i ne dajući nam nikakve direktne savete. Kako književnost i treba da deluje, bar ja tako mislim.

0 коментара:

Srećan mi blog rođendan!

00:07 10 Comments


Pre tačno godinu dana sam počeo da pišem blog. Znate onaj prvi tekst. I sad posle te godine evo pišem ovaj 39. post po redu. I nije loše, ako uopšte treba nešto i da sumiram. Jer ovo što radim ovde radim pre svega za sebe, zato što volim da pišem. I nema kome da se pravdam ili podnosim nekakve račune.

Opet, ima jedan pasus iz tog prvog teksta, iz neke radne varijante (tad sam to još kao imao). Bilo mi je mnogo teže tad da objavim bilo šta. Nisam siguran zašto ali taj prvi tekst sam napisao, prosledio na čitanje osobi od poverenja, pa ostavio da odstoji. I  posle par dana opet otvorio, izbacio neke stvari da ne smaram i onda tek objavio. Činilo mi se valjda da će baš nešto da bude ako ne bude sve na svom mestu. Ma daj. I taj jedan izbačeni pasus govori baš o tome zašto pišem blog.

10 коментара:

Пријавите се на: Постови (Atom)