Zašto verujem da će nastavak serije Otvorena vrata biti dobar

Složiće se mnogi da je serija Otvorena vrata jedna od najboljih, ako ne i najbolja, ikada napravljena na ovim prostorima. Svaka čast i Gigi i Emiliji, i Prletu i Tihom i mnogim drugima ali realno, Cakana, Dragoslav, Bata, Milica i ostala ekipa su ipak za pedalj ispred svih.

Odličan koncept sitkoma preuzet sa zapada originalno je uklopljen u naše podneblje. U vreme i mesto. Mada će neki reći da je serija bila ispred svog vremena. Možda i jeste, ne mogu da tvrdim, percepcija mi je onda bila mnogo drugačija. Ali gledao sam je i voleo i kada se premijerno prikazivala, nemajući pojma o čemu oni to, i nebrojano puta kasnije, kada sam razumeo gotovo sve fore. Neke doduše tek nakon odslušanih predavanja iz Istorije moderne umetnosti i dizajna na fakultetu. I onda uvek kad mi neko kaze da je serija glupa samo odćutim. Ok, poštujem mišljenje, ali za ovo ti je potrebno određeno predznanje, opšta kultura i to. A ako nemaš podlogu ne možeš ni da skapiraš, pa ti onda glupo!

Ovih dana opet se podigla prašina oko Otvorenih vrata, ako se uopšte nekad i slegla. Već ste čuli sigurno, snima se nastavak. Kada je onomad Bojana Maljević preko svog tviter naloga objavila vest, u istom danu kada je Srbija osvanula sa novim predsednikom, upravo je vest o Otvorenim vratima bila “najdeljenija” na društvenim mrežama. Ko bi rekao, jednom nešto da baci u senku politiku kod nas!

Postizborna… pa poslanica!

Da, postizborna poslanica. Ništa drugo nikako da mi padne na pamet. Ovo poslanica mi je asocijacija na neke tako velike praznike, verske naravno, i na obraćanje poglavara, znate već. A oko ovih izbora ima onih koji reaguju kao da se sprema neko apokaliptično stanje, pa mi je sve poprimilo i jednu biblijsku notu. Ili nisam smeo poglavare i apokalipsu u isti pasus, ma ni u isti tekst? Da ne prođem kao neki, oko ona 4 jahača... Neću o tome.

Dakle izbori. Kad je onomad bio prvi krug, opet kao slucajno, baš se potrefilo na veliki praznik, ja sam kao i većina nas bio na slavi. I nisam pratio izborne rezultate. To ti je kao da gledaš ceo turnir i propustis veliko finale. Mada, do ovog drugog kruga nisam ni znao šta sam propustio. Iskreno, tek ove godine sam skapirao da ja u stvari volim izbore. Šta volim, obožavam!

Dok je trajala kampanja, koja je gotovo sve nervirala, ja sam nekako uspeo da je posmatram kao jednu veliku parodiju. Radi se i o našim glavama, razumem, ali mislim da sam ovog puta pronašao pravi način. Prst u uvo i okreni na zez!

O knjigama

Pre neki dan je bio Svetski dan knjige. Evo i precizno, 23. aprila. Tog datuma 1616. godine umrla su dva velika pisca svetske književnosti, Šekspir i Servantes. Onda je Unesko neke godine ovaj datum proglasiom za ovo što on sad jeste i, znate kako se kaže, ostalo je istorija. E pa kao da nije. Bilo to skoro, a kako smo krenuli pitanje je da li će i biti istorija.

Pošto ja ovde često pišem i o književnosti (ne baš često, kapiram kako stojimo sa tim pa da ne smorim) palo mi bilo na pamet da napišem nešto i povodom tog dana. Verovatno je logično da neko ko piše, pa makar i ovako opušteno, slobodno i neobavezno kao ja ovde, voli knjige. Da voli da čita. A opet nisam hteo sebe nikako da upisujem u taj dan pošto sam realno mnogo daleko od nekog ko bi mogao da taj dan oseti onako baš kao svoj. Razumete, ne samo kao konzument.  Mnogo daleko a velika je verovatnoća da će tako i da ostane zauvek.

Onda sam hteo samo da navedem neke odlomke iz knjiga koje sam čitao u poslednje vreme. Nekad su me nervirali odlomci, pa i danas me malo nerviaju. Nije to to, kad nešto tako istrgneš iz konteksta, amputiraš ili koji god hoćete izraz, ne može nikad da bude kao kad naletiš prvi put pa te baš ti redovi, a ne oni pre ili posle, oduševe. Ali sad ih zapisujem, onako u telefon, u „notes“. I stoji tamo: Kundera – Besmrtnost, Albahari – Gec i Majer, Slobodan Tisma – Bernardijeva soba... Ispod svakog naslova neke rečenice. I na kraju ipak nisam ništa prekucavao za ovde. Dosta je tog dana bilo akcija i svega, glumci i spotisti i ko zna ko još, igrali su se bibliotekara i sve nešto u tom stilu. I prođe i taj dan.

A onda juče naletim ne neki od ovih kataloga iz nekog supermarketa, i tamo iza suhomesnatog i kiselih krastavčića na akciji, stoji ponuda „Idealan spoj“.

Uz kupljenih 2 puta po 200 g Grand kafe, na poklon dobijate knjigu.

Bliže nam se izbori!

Poslednjih dana medijski prostor u Srbiji je preokupiran predstojećim izborima. Ok, kapiram ja da je predizborna kampanja u punom jeku. Ali reklame su se gotovo svele na kampanjske video materijale da je došlo do toga da čovek realno može da pomisli kako za vreme kampanje niti treba da peremo stvari, ni da se mi peremo, ni da... znate već, počinju da nam nedostaju reklame i za perfeks, bonux i wash and go (prim. prev. operi i beži). A inače nam se život ogadio i od njih, ali bolje i to nego ovo sad.

Dobro, svi smo se oduševili kada smo videli Noleta kako u reklami naručuje telefonom Duel dan i noć sa sve sloganom „Kupujmo domaće!“ (#not!). Tom Duelu baš nešto loše ide kad toliko ulažu u marketing. Sad ovo a onomad su beše na njega nalepljivali Čolin cd. Ili je to bila reklama za Čolu, ko će ga znati?

No, kad smo već kod izbora, naleteo sam pre nekoliko meseci na jedan veoma interesantan sajt. Reč je o projektu Opendata koji se bavi vizuelnim prikazivanjem statističkih podataka koji se odnose na Srbiju u periodu 1990-2010 godine. Na jako kreativan i interesantan način obradili su razne teme, a neke od njih su u vezi sa dešavanjima na političkoj sceni Srbije. Učinilo mi se kao nešto što može biti zanimljivo, a opet da se može dovesti i u vezu sa izborima. Možda će pomoći ako niste još odlučili za koga da glasate. Mada kažu da se u ovoj kampanji prelama tek nekih 10% birača.

Predsednik Srbije 1990-2010

Kragujevac Plaza - poslednja oaza

Pišem ovde tako o svemu i svačemu. Šta mi naiđe, bude aktuelno, inače ili meni aktuelno u tom trenutku. E pa sad je konačno na red došlo i nešto što je onako malo bliže i mojoj profesiji. A aktuelno da aktuelnije ne može da bude, bar na lokalnom nivou.

Sećam se jednog od predavanja profesora Miška Šuvakovića. Čovek nam je držao Istoriju i teoriju arhitekture (i još neke predmete, al' je ovo bilo na tom predmetu). Na njegovim predavanjima uvek je amfiteatar bio pun i na kraju predavanja posle pitanja: „Je l' ima neko nešto da doda? Kritika, komentar, pretnja?“, standardno bi se čuo aplauz. Toga dana je između ostalog postavio pitanje o arhitektonskim objektima koji su obeležili neke periode u Beogradu. I sam dao odgovor.

Prva polovina XX veka – zgrada BIGZ-a.

Druga polovina XX veka – zgrada SIV-a.

Početak XXI veka – tržni centri.

U tom duhu sam počeo da razmišljam i o Kragujevcu. Koje su građevine obeležile Kragujevac u novijoj istoriji pa do danas? Ok, arhitektura u Kragujevcu nikako po svome obimu ne može da se meri sa beogradskom, što je i logično. Tako da sam u razmišljanju za podelu uzeo širi vremenski period, čitav vek. A i ne želim ovde da razvijam neku suviše stručnu polemiku. Jednostavno ono što bi svakom prosečnom Kragujevčaninu palo na pamet.

XIX vek – zgrada Prve kragujevačke gimnazije

XX vek – zgrada Spomen-muzeja „21. oktobar“

Početak XXI veka – tržni centar Kragujevac Plaza (neće sigurno zatvoreni bazen, o tome sam pisao ovde).

Bicikl

Volim da vozim bicikl. Neki kažu i bicikla. I ja sam dugo pričao tako. Nikad nisam znao šta je od ta dva pravilno. Ne znam ni sad. Neki kažu i bajs. Nekad sam pričao i tako. Više ne. Ne volim skraćenice. Ni nadimke. Ma lupam, nemam ništa ni protiv skraćenica ni protiv nadimaka. Ali uz neke stvari mi ne idu. Meni je bicikl bicikl.

Slobodan Tišma - Bernardijeva soba

Ok, trenutno verovatno druga najčitanija knjiga kada su domaći autori u pitanju. Znate već... I obe imaju odličan marketing. Ova je dobila Ninovu nagradu. To logično i ide sa nagradama. Poslednjih godina se mnogo polemisalo oko toga koliko je Ninova nagrada realno merilo kvaliteta. I u to se umešala politika, krenulo jedno vreme da se dodeljuje samo stranačkim piscima, ovih ili onih stranaka, standard, kao i svuda. Kakva zemlja, takva i nagrada. Ali realno, kakva je takva je, mi bolju nemamo! A i meni je prošlogodišnja nagrađena knjiga veoma legla, o čemu sam i pisao ovde, pa sam rešio da i ovoj sad dam šansu.

Iskreno otišao sam u knjižaru istog dana kada su objavili dobitnika. I, pošto izdavač nije neka od vodećih kuća u zemlji, knjige naravno nije bilo. I tako, posle 2 nedelje vidim knjigu u izlogu, uđem, uzmem, dođem do kase, a tamo... Mislim da je malo preambiciozno i pre(šta god) tražiti za knjigu od 130 strana 1000 dinara. Pa taman i da je tvrd povez k'o što nije. Uredno knjiga zavijena u omot sa napisom NINOVA NAGRADA i 1000 dinara. Ok, izvadim novčanik, iz novčanika crvenu i kupim. Kad smo se... do pola, ostali u gaćama... i gaće dole.