.png)
Smrt je neprovjerena glasina
Ok, skapirao sam da se ovi postovi kad kao pišem o tome kako čitam neku knjigu ili bilo šta vezano za umetnost, ono knjige, slike, dizajn… slabije čitaju nego ostale stvari. Možda i sa pravom, i ne krivim, i već sam pisao da mi ne smeta ako neko ne voli da čita i da svako ima pravo da pre gleda film ili radi šta ti ja znam. Ali ovog puta sam ipak rešio da pišem o knjizi. Ako ćemo do čitanosti ono malo sam zakasnio, ova je bila aktuelna pre više od godinu dana. Sad bi mi bilo najbolje da lepo iščitam Žarka Lauševića pa se još i isprimam i lepo pišem o njemu i tužnoj priči i znate već. Kad je mogao predsednik da iskoristi ovaj trenutak njegove popularnosti pa da pridobije još koji glas na predstojećim izborima pomilovavši ga, mogao sam i ja da računam da bi neko slučajno naleteo i na ovaj blog ako napišem nešto o njemu. Al' neka hvala, malo mi je sve to dovelo do antimarketinga kod mene. Znate ono, kad nečeg ima mnogo narodu se i smuči, realno!
Knjigu Emira Kusturice sam počeo da čitam po preporuci od pre, pa ima tome sigurno 2 meseca. Otac je kupio knjigu kad se i oko nje bila digla (aha, već pluskvamperfekat) prašina i nekako se nije primila kod nas u kući. Nekoliko puta je pozajmljivana i to, ali od nas je niko nije pročitao. Ja sam imao neke silne stvari na redu za čitanje pre nje, al sad me nešto uhvatilo da čitam domaće pisce (što ranije nisam voleo) pa reko ajd' da uzmem i to. I uzeo. Juče. A već danas pišem o tome, znači skorije mi se nije desilo da tako brzo, mrzim ovo ali, progutam neku knjigu.
Sad kad malo stanem i ramislim, kao mali sam voleo da čitam Gradimira Stojkovića i njegove priče o Hajduku, neki sigurno znaju. E pa ovo mi je nekako kao ta varijanta samo za odrasle. Knjiga sa retko živim likovima. Valjda zato što su i događaji stvarni, autobiografija u sedamnaest poglavlja. Ali pre svega autentična priča o jednom vremenu, jednoj zemlji koje više nema (malo ovo vuče možda na patetiku ali u knjizi nije verujte), gradu koji više nije isti i nikada neće biti kao nekad (Sarajevo), ljudima i njihovim životnim preokretima. Knjiga o filmovima (logično) i nastajanju filmova, o porodici i o velikim ljudima, i onim koji su veliki za mali krug ljudi ali i o onima koje svi znaju, o Andriću, o Džoni Depu, o Titu...
Meni kao predstavniku mlađe generacije koja je onu Jugoslaviju zakačila tek onim delom života iz koga nosite prve korake i reči ali retko i sećanja, ova knjiga je put u neku ne tako davnu istoriju i priču o jednoj običnoj porodici u toj sada za nas možda i nepojmljivoj zemlji. I to baš na mestu preloma. I ovaj pogled ćoveka koji je razapet između nacionalne pripadnosti i nepripadnosti, između razuma i ˝tutumraka˝ kako ih je on nazvao, pogled na propadanje zemlje koja se za ove prostore održala i veoma dugo, meni je pomogao da razjasnim neke stvari. Stariji se sa ovom knjigom mogu setiti baš tih vremena i nekog svog Sarajeva, jer sve su ˝provincije˝ na neki način slične a i Beograd je tada verovatno bio bliži drugim sredinama.
Opet, kad malo bolje razmislim, mnoge priče su čak i univerzalne. Ono što se dešavalo tada u manjoj ili većoj meri nekako sam uspeo da prepoznam i u današnjim situacijama. Onaj Tito je danas neki novi Tito, ona Bosna je dosta slična ovoj današnjoj Srbiji (i današnjoj Bosni verovatno), oni tutumraci slični nekim današnjim tutumracima a ljudi nekako žive slično kao i tada. I tek ponekad nam se desi neki iskorak, često neprimetno.
˝Uspjesi mojih filmova nisu zarazno djelovali na umjetnike iz naše sredine. Niti je iz toga izrastao neki filmski talas. Nije bilo dovoljno vremena da se nešto takvo razvije. Čim bi postigli neki rezultat, najvrijedniji Bosanci su bježali iz zavičaja, najčešće iz političkih razloga. Tako da je Bosna ostajala zemlja bez stila baš kao i nižerazredni fudbalski klubovi iz kojih su neprestano odlazili daroviti pojedinci. Ne samo zbog nezavidnih finansijskih uslova. Najviše zbog provincijalizma i uskogrudog viđenja života kojim je harala najgora fukarska politika. Potreba za lijepim ovdje je protjerana u izgnanstvo, po kratkom postupku. Učinila je to sirotinja, ustaljena socijalna pojava u mom zavičaju. Sirotinja je davala rezultate u poeziji, u baladama posebno. S druge strane, srednja klasa, kao potražilac, potrošač i stvaralac estetike, nije postojala kao ustaljena društvena vrijednost. Sve je to odgovaralo jedino tutumracima, vjekovnoj, ali pogubnoj pojavi u Bosni.˝
Za kraj samo još jednom iskrena preporuka za čitanje knjige, i veliko hvala Marini koja je na mene uticala da je pročitam. Čak i ako ne volite Kusturicu nekako mislim da ćete posle ove knjige bar donekle promeniti mišljenje o njemu. Ja priznajem da neke njegove filmove nisam voleo, neke nisam ni odgledao ali sada ću ih sigurno pogledati. A i u Sarajevu sam samo jednom bio i ubeđen sam da ću ga sledeći put gledati drugim očima. I jedno izvinjenje što sam uopšte i posumnjao u knjigu, jer biti dobar režiser i biti dobar pisac je suštinski ista stvar. To znači da umeš dobro da ispričaš priču!
Постови
Ne verujem kako su nam mozgovi nekad sinhronizovani...
ОдговориИзбришиOvu knjigu imam u kuci taman oko 2 godine (kad je bila popularna na trafikama), a procitala sam je pre mesec dana, u dahu. I dopala mi se i iznenadila sam se kako je covek lagano pisao (a onda se posramila sto sam uopste posumnjala). Iako sam se u mnogo momenata prepoznala u njegovoj knjizi, a posebno prepoznala situacije kojih je i danas dosta oko nas, ne mogu da predjem preko nekih njegovih licnih tvrdnji. Zapravo, nikako ne mogu "to put my finger on him", u smislu da mi nije jasno da li je on Srbin ili Bosnjak ili sta je... Kad je neko tako mesanac kao on (i kao ja), onda je tesko da bude idealisticki nastrojen, a da to ne bode u oci. On me bas bode u oci.
Medjutim, knjiga jeste sjajna. Filmove ne volim. A rezultat citanja ove knjige je da sam pocela da citam "Dozivljaji dobrog vojnika Svejka" za koju Kusturica tvrdi da mu je omiljena knjiga i skinula sam 22gb Felinijevih filmova. Zakljucak do sada - razumem zasto mu se knjiga svidja, vrlo je primenljiva na situaciju u Srbiji danas. A filmovi = mogu reci da mi je sad jasno koliko je Felini uticao na Kusturicu i moram da dodam da su Romi za Kusturicu isto sto i Srbi za Felinija. U kom ih kontekstu forsiraju, nije mi bas najjasnije, ali mislim da Felini nije imao bas lepu sliku o Srbima u momentu kada je snimao.
p.s. Gradimir Stojkovic! :D Obozavala sam ga, cak sam isla i na jedno njegovo knjizevno vece ovde u KGu (mislim '98.).
Od Haseka nista nisam citao i imam neku drugu njegovu knjigu ali mi je i pre ovoga bio u planu, jednostavno volim Cesku, cesko pivo i ceske pisce (Kunderu posebno!). Salji mi u inbox linkove za Felinija ako ih jos imas, to je bio i moj plan, a Gradimirove knjige su one koje sam najviše puta pročitao ispočetka, onog protiv vetrenjača ne znam ni sam koliko puta pošto sam ga dobio jednom prilikom.
Избришиevo ti link za torent :)
Избришиhttp://isohunt.com/torrent_details/113215537/federico+fellini?tab=summary
prvo proveri da li imas preko 22gb slobodno :)))
Hihih, isto smo reagovali. Ne kazem da je najbolja ili sjajna cak, samo je dobra i vredna citanja... Posto sam imala isti poriv da pogledam filmove ispocetka, valjda neki moyemo i yajedno! a, sta kayesh?
ОдговориИзбришиI da, Zarka, slobodno odmah... MNOGO JE DOBAR!
Veliki ljudi obojica!
Gledamo filmove, to je pod must do kad dodjem za Bg, a meni je knjiga mozda cak i sjajna... a na Zarka cu malo jos da pricekam :)
ИзбришиPreporucujem ti vikend na Mecavniku,i to bas po ovakvom vremenu, kad nisu ekskurzije i kad nema slavne raje, pa tamo pogledajte neki njegov film! Ja sam tamo gledala Zavet, super sam se provela, a knjigu cu procitati cim budem dilp socioloskinja, do tada samo literatura o Kragujevcu! Pozzdrav :)
ОдговориИзбришиMislim da ce meni biti cak zanimljivo i tvoj diplomski da procitam tako da javljaj kad zavrsis da popijemo :)
ОдговориИзбриши