Ruke gore!
E sad bi već trebalo da izbacim drugi post. Pa napisao sam ga, sačekao par dana da se slegne i onda...ma nije to to. Možda sam se samo istripovao kao na filmovima kad pisci kao pisu pa cepaju strane i to, al’ znate kako kazu za muzicare: prvi album je bitan, on te lansira ako je dobar, al drugi je tek vazan, on te ili ubije ili baš lansira dalje (da podvučem da se ne ložim sad nešto mnogo al eto). Pa ajd’ da napisem onda taj drugi ponovo, možda bude bolje.
A kad sam već pomenuo ove muzičare gore onda bih mogao u tom smeru i da nastavim. Dakle o muzici, muzičarima i muzičkim festivalima kod nas, pa dokle stignem. Odmah da se ogradim, nek sluša ko šta sluša, nek voli ko kog voli, neću o tome, nego mi je čisto interesantno da se malo kao osvrnem na ovo leto i šta se to dešavalo i sve tako.
Do pre nekoliko godina muzička (live) ponuda nam je bila krajnje jadna(ovo je objektivno ali skroz). Morao si lepo put pod noge, dupe u voz, pa ono Budimpešta via Beograd ako ti je stalo da ispuniš svoju mladalačku, pardon detinju želju da vidiš nekog od legendarnih bendova (verovatno rock i metal, na takve su se upućivali) dok su još u snazi, a daleko od pune snage. A još da se ne vraćam na tadašnje vize i to, jer Mađarska je bila(a i ostala) prvi korak odavde ka svetu.
Ovde si imao retku mogućnost za posetiti Cecin koncert kad se pesme izvrte ono posle leta(uz put, izgleda da joj je ovaj karantin ipak išao na loše, prođe leto a još mi se nije desilo da pošteno čujem pesak u njenom glasu da se prolama iz nekog besnog automobila, što je ranije bila kao C strana njene ploče i kasete). Pa i to je bilo retko van Beograda, ona, nekad Brena i Gaga i to je to. Onda kao oni danceri, pa malo Djule i slični... Pa se posle otvorismo žestoko za inostrane bendove, mahom ove iz Budimpešte, sad već i bez te poslednje snage al uželeo se narod pa ne pita, postaviš na binu par zvučnih matoraća koji samo još po ovakvim rubovima civilizacije mogu da skupe nekoliko hiljada, i onda se Raka Marić i slični lepo nabroje šuške. Al to sve solo...
A onda su nam se desili festivali!
Odmah da se batalim Exita, to nam je već ono svima poznato, među 10 na svetu, najjaci smo, pa ono večito Exit ili Guča (ni nju neću da diram), pijani Britanci i Holanđani pa kao mi smo bar tih dana centar sveta (a ha). Jesu bili prvi al sad ih je baš baš (festivala). Nemojte neko da me pogrešno shvati, meni je sve to skroz super, ali mislim da je negde došlo do problema.
A sve ovo mi je palo baš prošlog vikenda na pamet. Jelte, bio nam ovde u Kragujevcu taj čuveni, prvi, sa sve znakom MTv-a, ŠUMAdijaFEST (ova dizajnerska fora da se izdvaja ovo ŠUMA FEST bi mi bila cool da su malo pustili mlade gorane tamo oko sajma neki dan pre, jer tamo nema ni d od drveta a kamoli š od šume). I opšti utisak sa festa...kako smo se nadali i ne udado smo se. Ako je po jutru, ovo je prvi a verovatno i poslednji taj Šuma fest.
Ljudi je bilo jadno malo. Krenulo sve ambiciozno oko 6 (ne znam za kog je puštao taj dj muziku), izređali se lokalni bendovi, ja stigao oko 10 i ispoštovao Istok Iza (i bio zadovoljan svirkom, čak posle čestitao razvaljenom Trndi(frontmenu) na dobroj svirci u gradu kad sam ga sreo) pa nam onda krenuše headlineri (jel se tako kaže i kod nas?).
YU grupa (tolko su mladi da ne čudi što nema države po kojoj se zovu, pa taman i da nije bila na brdovitom balkanu-čitaj bure baruta) je krenula žestoko, al jedna pa druga pesma a ono bez pozdrava. Ova dva matora Jelića ko dva Deda Mraza sa gitarama, dok je moja sestra bila vidno razočarana stanjem Petra Jelića. Citiram: “Petar Jelić ko Miki Perić” na šta sam joj rekao da je mogla da dobije i Aleksu. Ja već bio ubeđen da je “mlada” ekipa sa bine toliko smorena što je tako malo ljudi došlo da neće ni da progovore, kad ono, fora... posle druge pesme prvi kontakt sa publikom, raspaljivanje atmosfere rečima, pozivanje na ruke gore i entuzijazam na zavidnom nivou (valjda posle toliko godina ništa ne može da ih iznenadi). Jako sam pozitivno bio iznenađen, mada ljudi su profesionalci, odsvirali su jako dobro, ko god voli, i Dunavom još i Jabuku i Mornara i sve sam ispoštovao, nekako. Zapalili ono malo publike i...
Kad je trebao Sunshine da se pojavi, već se društvo malo prepolovilo (ko pre neku godinu za Srpsku Novu pred Skupštinom kad se razbeža narod pred Ribljom čorbom a samo što je završila Ceca). Ja sam se malo odaljio, posmatrao sa strane, priznajem nisam Sunshine fun, pa nisam mogao ni da sačekam do Sevdah baby-a, a i bio je dj set samo, ali Bane i ostatak ekipe je odlično pržio. Ali za malo ljudi. Otkud to da su uspeli da dovedu nekoliko bendova, za svakog po nešto, dobro popularnih, a da se sve ne primi nikako?
E a onda krenem da pobrojavam: onaj Trenchtown na Paliću, pa nam stigao White Sensation, pa sve neki jazz festivali od Bg-a, Novog Sada pa do tog Nišvillea, pa dok mi je na nemam pojma kako se zove festivalu ispod Kalemegdana umirala (ispostavilo se stvarno, a i poželeo sam joj iskreno bar nekoliko puta te večeri) Amy Winehouse ja sam se jeo i što nisam ostao u Kg-u da slušam Letu štuke na Arsenal festu, pa se sad sa ovim gore opisanim ŠUMAdija FESTom ispreklapao (gle slučaja) Forest fest na Košutnjaku, pa uz forest mi pade na pamet (po imenu) Foam fest a po nameni (eco friendly) Supernatural, a da ne pominjem koljača na Beer festu i dane piva u Zrenjaninu koji su,čini mi se imali čak bolji program od Beer festa (Simple Minds su pošteno udavili), pa i Love fest u Vrnjačkoj Banji... nešto mora da sam izostavio al i ovako mi kilometarska rečenica. Pa mnogo je rođaci, ali stvarno!
Za ovako malu Srbiju, pa i ako je dobro, ne može da se izdrži. Tolika dešavanja i to sve jedno preko drugog. Valjda se drže ljudi onog hleba i igara, al nešto zaboravili hleb. I onda smo lepo prinuđeni da biramo, da za cenu neke ulaznice kupimo “hleb”, a za neke lepo da izdvojimo kintu. Svima nešto palo na pamet da se igraju gore pomenutih menadžera pa da nakupe kintu na brzaka, al jbg, nema. Na sve strane niču festivali, pa me je strah sve da se ne desi da ne poubijaju jedni druge a pre nego što su se i rodili. Za ove besplatne nema frke. Svi će i naredne godine na Ušće, nema šanse da ih rasteraju noževima, svi će na trgove za Novu godinu, ma za obe, kod nas u Kgu svi ćemo da psujemo Verka što je puko kintu na Severinu al će opet biti neverovatna gužva. Ono čuveno, što je džabe i bogu je drago (jel da da ja nisam trebao da se potežem za boga?). Al kad treba da izdvojiš i tih 400, 500, 600 kinti, ne više, e tad već nastaje problem! Spremni smo mi za kulturu i sve to, i kulturnih dešavanja ima kao što vidite, al idemo redom po prioritetima, ne može sve ni materijalno ni moralno.
Kao što sam već i pomenuo, skroz mi je cool da ima tih festivala, al eto u Kg-u je čini mi se dovoljan taj Arsenal fest (i svi su zadovoljni), al’ je i njegov kamp u parku bio teško prazan. Sledeće godine ću možda i da skupim kintu za Exit, al za Exit + 5 sitnijih festivala, e pa teško. I onda je prosto neminovno da će neke stvari da propadnu. Tako da ako se neko razmišlja da pokrene nešto, da napravi i taj 316i festival, masovnu žurku i slično, samo nek tera, al samo nek je besplatno. Inače, pitanje je dokle će da stigne.
Isto je bilo i ovde kad smo drugarica i ja išle na prvi dan Forest Festa. Na Natali Dizdar se nahvatala gomila ljigavih parova, za Letu štuke su svi skakali kao nenormalni, a onda se razbežali kad je Bei The Fish izašao na binu.
ОдговориИзбришиI šta je to, čuveni Petar Jelić nije više seks-simbol? Nije da je ikad bio moj tip, ali bože, onaj Justin Beaber uništi predstavu novih generacija o tome šta je dečko, a šta devojčica.
Interesantna recenzija, bez obzira na par grešaka, tu i tamo. :)
I ako želiš, pogledaj moje snimke Štuka, biće i slika. Bend je sjajan, ali oni koji dođu na festival da vide samo njih, a ostale ignorišu i ne poštuju su budale.
Nem ti pojma. Mene je sestra vodila na Exit 01, bila sam tad 8. razred, sa sve majicom VAN GOGH i to na Orthodox Celtsima... Da umresh od smeha... I tako sledecih 5-6 godina... Onda mi se smuchilo, i Beer fest me vishe ne privlachi da se ono kidan da odem...
ОдговориИзбришиUglavnom pratim voljenu grupu pa gde fod da su. Samo j*bacu mamu Darku sto svira pred radne rane u sred Sumadije moron...
Uglavnom smo se razumeli... Jesi ga pitao kad ce opet u Bg? :***
Bas zanimljivo u kom si kontekstu pomenuo Cecu - drugarica i ja pre neki dan komentarisemo kako joj album izgleda i nije neki, cim do kraja leta nismo po komsiluku cule ni jednu njenu novu pesmu da se ori... Moje usi su zahvalne na tome, doduse, ali steta za Cecu (not.).
ОдговориИзбришиA da smo prezasiceni festivalima = pa brate i jesmo... posebno KG - grad rokenrola... malo-malo, pa neka svirka, ni najuporniji ne mogu sve da isprate. Nego, jel ovo prva godina kako neam koncerta ispred Prve gimnazije ili sam ja nesto propustila??? Van gogh-u je to obicno treci koncert tekuce godine u KGu, a ove godine nam nije dolazio ni jednom...
@ Iva: vec sam pregledao neke snimke a mogu slobodno da kažem i da su mi ono pred Amy Bei The Fish bili odlični i da sam bio presrećan sto ih slušam uživo. Bend sam zgotivio jos od mtv expresa i ne verujem da ih neko, bar ovde u Kgu, sluša više od mene, a nije mi jasno kako kad su odlični! A upravo na festivalima i mozeš da provališ nove interesantne bendove, što meni uvek fali.
ОдговориИзбриши@ Marina: Razumeli smo se, kao i uvek :)
@ Clarice: O Ceci, ako bude jos zanimljivo, malo više neki drugi put. A meni je za ispred Gimnazije nekako još konstantniji Čipi, ali oni su naši pa kao...mada moram da priznam da nije svirao tamo još od kad sam ga pošteno izviždao(čitaj ispsovao) onako pod dejstvom alkohola zato što mi nije pevao, sad više i ne znam šta... a bio sam mali tad :)
poslednji put sam Chipija i kompaniju ispred Gimnazije slusala recimo septembra 2004... ali mene su oni uvek smarali, tako da se ni ne secam nesto njihovih svirki... Medjutim, od kako sam jos ja isla u Gimnaziju, nije se desilo da pocne skolska godina, a da je Djule ne overi... A evo, poslednji put je bio u KGu proslog maja za Djurdjevdan i to je to od Djuleta... jbg, stari i on, starimo i mi :D
ОдговориИзбришиe da, jedva cekam post o Ceci! :)))
ОдговориИзбришиima i kod mene u blogovima nesto o Ceci, ali se nisam doticala njene muzike...