.png)
Bicikl
Volim da vozim bicikl. Neki kažu i bicikla. I ja sam dugo pričao tako. Nikad nisam znao šta je od ta dva pravilno. Ne znam ni sad. Neki kažu i bajs. Nekad sam pričao i tako. Više ne. Ne volim skraćenice. Ni nadimke. Ma lupam, nemam ništa ni protiv skraćenica ni protiv nadimaka. Ali uz neke stvari mi ne idu. Meni je bicikl bicikl.
Kad sam bio mali, ali ne ono baš mali nego taman da mogu da počnem da vozim, ja nisam hteo. Nisam umeo. Nisam se ni trudio da naučim, a nije da nisu hteli da me nauče. Umesto toga, dok su sva malo starija deca, a u ulici sam dugo bio najmlađi, vozila levo i desno, ja bih seo na bicikl i baka bi me gurala. Držala da ne padnem, održavala mi ravnotežu. Iskreno, mislim da me je mrzelo da okrećem pedale. I više se ni ne sećam tačno kada sam naučio sam da vozim. Prvo po našoj ulici, naravno.
Onda me je otac biciklom vozio u školu. Još od prvog dana. A nije da nismo imali kola. Nego tako, on bi seo na sedište, podigao mene na onu šipku između sedišta i volana i krenuo. Voleo sam to. Bio sam jedini koji tako dolazi u školu. Po podne sam išao i sam, ali pre podne neizostavno svaki put, sa ocem biciklom. Bez obzira na vreme. Dobro, ne baš po velikom snegu ili ledu. Ali nam nije smetalo kad pada kiša. Ja bih onda uvukao glavu u svoju kabanicu i žmurio celim putem. Nekad sam to i voleo. Povremeno bi mi dosadilo da gledam sve one ljude koji su čekali na autobuskoj stanici. Svako jutro isti ljudi. Nisam imao ništa protiv njih ali sam valjda želeo da se stvari malo menjaju. Možda malo češće i brže.
U stvari, ja dugo i nisam imao baš svoj bicikl. Uvek sam ga nasleđivao od starije sestre. Tako valjda obično ide. I onda sam dugo vozio njen bicikl, roze boje. I nije mi bilo svejedno, da se razumemo. Da je bar bio crveni! Ali nema veze, valjda sam tada već veoma voleo da vozim pa sam uspeo to da progutam. I vozio sam sa drugovima po celo leto. Već smo bili dovoljno veliki pa smo smeli i van ulice, po kraju, po parku. I sećam se da nam nije bilo dovoljno da vozimo kuda i svi ostali pa smo vozili i po potoku. Nije bio dubok, ali je uvek bilo jako klizavo pa smo često padali. I vraćali se mokri kući.
Sad imam svoj, lični. Žuti. Ovo mi je već drugi. I često ga vozim. I dugo. Baš volim da pedalam. Volim i tu reč. Da pedalam. Baš zvuči ciklično, kao točak. Jače, kao dva točka! Kao bicikl. Vozim sa nekim od društva a nekad i sam. Po gradu, po parku, po šumi. Po potoku više ne. Vozim kad god mogu. Od ranog proleća do kasno u jesen. I gledam okolo, zveram. Ne zabijam glavu više onako u kabanicu.
Dok vozim srećem mnoge ljude. I poznate i nepoznate. A i neke prolaznike koje ranije nisam znao a sada su mi već dobro poznati. Toliko da se nekad zapitam da li treba da im se javim, mada se nikada nismo zvanično upoznali.
Srećem često jednog druga što se prošle zime ugojio pa sad trći da smrša. Drugaricu od drugarice sa kojom ponekad zajedno obrnem krug. Stariju gospođu koja hoda brzo sa onim štapovima. Negde sam pročitao da se to zove „nordic walking“, a mi bismo valjda rekli nordijsko hodanje. Grupu profesionalnih biciklista, onako pod punom opremom u onim šarenim odelima. Oni uvek samo projure poed mene. Starijeg gospodina koji i dalje vozi stari pony bicikl. I bicikl i on iz iste epohe.
I da, jedan mladi par sa troje dece. I oni voze bicikle. Njih pet a samo dve bicikle. On je obično napred i za onu šipku između volana i sedišta mu je montirano korpa u kojoj sedi najmanje dete. A ona iza obrće pedale i vuče za sobom kolica iz kojih vire još dva deteta, nešto starija. Najviše volim da sretnem njih.
Baš pre neki dan sam kupio zednje svetlo za bicikl. Ono malo trepćuće. Desi mi se ponekad da me uhvati prvi sumrak pa da mogu bezbedno da otpedalam do kuće. A od sledeće plate sam planirao da kupim i prednje. Pa da mogu da vozim i kroz noć. Ponekad. Sam ili sa nekim. Ne nužno svaki put, ali nekad mora i tako. Kroz noć.
*napomena: Ovo je prva priča objavljena na blogu. Neke stvari su istinite a neke su izmišljene.
Постови
Hehehe dodji da vidimo sta cemo za to prednje svetlo ;)
ОдговориИзбришиp.s. znam i koji deo si nafilovao ali nek ostane medju nama xexexe
Ko nije bar u jednom periodu svog života imao i uživao u biciklu, neće nikada shvatiti šta je propustio. Ali, bicikl, bicikla, bicigla, bajs..., je sokoćalo kojem se uvek možeš vratiti.
ОдговориИзбришиNaravno, do svoje dvanaeste godine nisam "silazio" s plavog bicikla (srednje veličine), do selidbe u veliki grad. Problem: gde ga držati?! Odlučio sam bio da ga poklonim najboljem drugaru, da ga vozi, čuva i pazi. Ostale su fotke! Imam i sada bajs - 'crveni poni', ali na tavanu!
Umalo da zaboravim, da pohvalim blog "Bicikl", tekst koji vraća u prošlost, osvežava lepe uspomene, prostire se u sadašnjosti, a uvek nudi zdraviju budućnost, kako-god... Baš lepo!
Inače, svi iz moje ulice, i šire, učili smo da vozimo na biciklu kojeg je imao učiteljicin sin. I bio je glavni!
PS - Ispravi: "žmurEo" u žmurio (treći pasus, 6. red) ccc, moram malo! (D. P.)
Super tekst, bas mi se svidja! :)
ОдговориИзбришиNi meni nije bitno kako ga zovu - ali volim i ja da :pedalarim: (tako su kod mene u kraju govorili kada idu da "djiraju bajs")
ОдговориИзбришиOvo bas zbunjuje :D
vau. toliko kratkih recenica. sve ograniceno tackom. sve proste. najmanje sansi da se pogresi. i samo se redjaju. jedna za drugom. donekle zvuci kao telegram. verovatno manjak inspiracije. izbor teme dobar. prepricavanje mogucih radnji na bicikli - naporno. kao i ove tacke. svaki cas neka tacka. pise da ostavim komentar. nije zlonameran. nemo' se ljutis. pozdrav
ОдговориИзбришиHvala na komentaru, konstruktivan je i značiće za dalje. Normalno je da se neke stvari nekome dopadnu a nekome ne. I ja jednostavno ostavim knjigu ako mi se ne svidi stil pisca, a kamoli blog nekog ko tek pokušava nešto da napiše.
ИзбришиMene lično dosta zamaraju duge rečenice, ima knjiga koje sam ostavio baš zbog toga, mada nisam bio ubeđen da su loše. Jednostavno nisam izdržao (Havijer Marijas, napr.). Opet sam možda ja otišao predaleko u suprotnom smeru. Kratke su i tačno, može da se protumeči telegrafski. Hvala još jednom na skretanju pažnje.
Pozdrav!
ustvari mi se bash svidja. onako bas. :*
ОдговориИзбриши