Slobodan Tišma - Bernardijeva soba

20:22 , , 2 Comments


Ok, trenutno verovatno druga najčitanija knjiga kada su domaći autori u pitanju. Znate već... I obe imaju odličan marketing. Ova je dobila Ninovu nagradu. To logično i ide sa nagradama. Poslednjih godina se mnogo polemisalo oko toga koliko je Ninova nagrada realno merilo kvaliteta. I u to se umešala politika, krenulo jedno vreme da se dodeljuje samo stranačkim piscima, ovih ili onih stranaka, standard, kao i svuda. Kakva zemlja, takva i nagrada. Ali realno, kakva je takva je, mi bolju nemamo! A i meni je prošlogodišnja nagrađena knjiga veoma legla, o čemu sam i pisao ovde, pa sam rešio da i ovoj sad dam šansu.

Iskreno otišao sam u knjižaru istog dana kada su objavili dobitnika. I, pošto izdavač nije neka od vodećih kuća u zemlji, knjige naravno nije bilo. I tako, posle 2 nedelje vidim knjigu u izlogu, uđem, uzmem, dođem do kase, a tamo... Mislim da je malo preambiciozno i pre(šta god) tražiti za knjigu od 130 strana 1000 dinara. Pa taman i da je tvrd povez k'o što nije. Uredno knjiga zavijena u omot sa napisom NINOVA NAGRADA i 1000 dinara. Ok, izvadim novčanik, iz novčanika crvenu i kupim. Kad smo se... do pola, ostali u gaćama... i gaće dole.



E a šta dobijate za te pare, onako odmah na prvu loptu. Kad su znali oni sa cenom, lepo da ih i ja iskomentarišem, jelte dizajn. Meni je bitan, kako god. Povez broširan, ono standardno mek, ali sa povijenim koricama na krajevima, meni možda i omiljena varijanta. Dizajn korica potpuno minimalistički, boje siva i zelena, više tekstura (na dodir) na samoj korici, korice sa unutrašnje strane zelene, sve realno košta. Papir odličnog kvaliteta, font Arial (samo kad nije Times New), štampano tamnosivom bojom (odlično). Sada kad sam i pročitao knjigu mislim da je dizajn potpuno ispratio i sadržaj. Veliki plus!

Knjiga je napisana u prvom licu, kao ispovest glavnog junaka. Sve osim zadnjeg poglavlja koje je dato u trećem licu kao rekapitulacija događaja – samo za nestrpljive. Glavni junak je tridesetneštogodišnji Pišta Petrović. Bez posla, bez planova, živeći od danas do sutra na prvi pogled on liči na većinu antijunaka savremene književnosti. Ipak, mada se i pored svih njegovih nedostataka većina može prepoznati u nekim njegovim osobinama i postupcima, nikako se ne može reći da je ovo još samo jedan u nizu istovetnih likova.


*  *  *

Ovde sam stao pre jedno 2 nedelje. Iskreno nisam znao kako da nastavim. Mogao sam da kao nešto prepričam knjigu, ali stvarno nije dugačka (rekli bi neki nije obimna) a i ima lepo to zadnje poglavlje za nestrplive. Odlična fora. Mogao sam kao nešto da se istripujem šta je pisac hteo da kaže, kako je junak ovo ili ono, ali malo me mrzelo a mnogo nisam kompetentan. Neka radi kritika svoje, ili čiji je to god posao. Znate ono, ako je taj i taj rekao onda je tako i nema šta ti da misliš (not!). A valjda su i rekli dosta kad su dali nagradu.

Znam samo da kad sam pročitao knjigu nisam znao šta da mislim. A nekako to baš i volim. Ponekad. I ove dve nedelje nisam uzeo ništa drugo da čitam. A odavno mi se to nije desilo.

Prvi utisak je bio da ne želim da stavim potpis ispod svega toga. Kad pročitam nešto što mi se baš svidi, uvek poželim da sam ja to napisao. Ovde ne. I drugi i treći i dalje, ovaj utisak je isti. Nije nešto što je meni tako blisko, nisam ja. Ne samo što nisam ja u liku, mada smo pomalo svi, nego eto jednostavno tako.

Mada, ovaj osećaj mi je jako sličan nečemu što sam prvi put osetio kad sam pročitao Kamijevog Stranca. A to mi je i dalje jedna od omiljenih knjiga. Valjda zato što sam i tamo naleteo na neke stvari koje su tu a da nisu nekako uvezane, zakucane.

Mnogo metafora i dubine. Igre reči i jezika. Između srpskog i hrvatskog, između Jadrana i vojvođanske ravnice, da bi se sve završilo na Staroj planini (valjda). E pa, tako mi je bilo promenljivo i u knjizi. I na momente kao da čitam neki esej a ne roman, ali ne ono da gnjavi i pravi talog, nego prija. I meni onako kada priča o umetnosti i Bernardijevom dizajnu nekako na momente bliže. Malo sam se zapetljao, ili mnogo. Pojma nemam. A možda me povadi omiljeni citat:

„Ali ono što je „ponašanje“ odnošenje prema drugom, to je „raz-mišljanje“ unutar svakog pojedinca „ponašanje“ prema samom sebi... Treba samo biti istrajan i slediti nešto, već će se doći do nečega. Zvezda vodilja! Zato su mi se sviđali „mercedesi“, samo voziš a zvezda na haubi te vodi bilo kud.“


I mislim da je knjiga dobra! Ali ovde bi mi baš pomogle neke „dobre kritike“. Preporuka svakako. Pa da popričamo kako se vama čini...

jovankg

Some say he’s half man half fish, others say he’s more of a seventy/thirty split. Either way he’s a fishy bastard.

2 коментара:

  1. Анониман04. март 2012. 12:19

    Smatram da je Ninova nagrada pozitivno opredeljujuća. Da, politika se u sve meša: sport, umetnost, društvene mreže..., a posledice su znane: kvalitet življenja, neizvesna budućnost... Izgleda, politika se najmanje 'meša' u sebe samu - u politiku! Nisam još pročitao ovu Tišminu knjigu, trenutno mi se ne daje "soma", jer sam upravo kupio za "soma i po" "šalt-heblu" za starog Golfa.
    Ej, dobar ti je tekst, recimo, doprineo je da (ću) što pre pročitam "Bernardijevu sobu", to nije baš mala stvar. Dopao mi se način kako si 'glasno razmišljao'...
    PS - Da, ako ti nije teško, izbaci jedno slovo, viška: "naTpis" (ne treba 'T'), jer naTpis se odnosi na tekst firme iznad vrata ili lokala, a 'napis' je svaki napisani tekst, pa i onaj na omotu Tišmine knjige. Uostalom, kako hoćeš.
    Ajd, ćao, žurim! (D. P.)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Kao što rekoh, vredi pročitati, ne baš soma dinara ali vredi. Hvala za jezičke sugestije, prihvatam. I nadam se da ne grešim baš mnogo.

      Избриши