Čitajte ako volite!

21:25 knjige , kultura , umetnost 1 Comments

Da se razumemo, nisam od onih što stalno trube kako treba da se čita, kako je prava šteta što ljudi, a naročito omladina, čitaju mnogo malo, što se knjiga kao institucija polako gasi i bla bla... Ako, ko neće ni ne mora, stvar ličnog izbora. Na kraju krajeva ovo je demokratska zemlja (aha!) i pravo svih sloboda je zagarantovano ako ništa a ono prema zakonu, mada nisam siguran da je i prema zakonu ulice koji mi je nešto, čini mi se, delotvorniji od ovog drugog. No, odoh daleko, ne verujem ni da će neko da vas bije na sred ulice ako vas vidi sa knjigom u ruci.

Ja lično volim da čitam. Mislim da me je to i navelo da pišem, eto ovde za početak. Ranije je to išlo onako u talasima, čas mi se čita pa čas ne. Ali od kad je pre neku godinu krenuo jedan od tih talasa nikako da stane. I ne mora, ne bunim se. Uvek imam neku knjigu na čitanju, ili dve, tri a obavezno i neku ili neke na čekanju. E onda morate da razumete da mi je ovaj Sajam knjiga u Beogradu jako bitna stvar, pa onda ovaj post onako od mene ali i za mene.

Planiram da skoknem do Beograda, što zbog sajma a što i zbog ljudi, iskreno. Prošle godine sam odigrao onako pametno, pucaš na prvi dan, jeftinija karta, kraće vreme ali sasvim dovoljno i mnooogo manja gužva. Ali sad mi je to promaklo! Lepo sam otišao sa spiskom šta da kupim i...naravno, nisam se pridržavao spiska. Pripremio sam i jedan za ovu godinu, pa onda možda u subotu skoknem. Znam da subota nikako nije pametno rešenje ali šta da se radi. Prosto volim sajam knjiga i nekako ti on dođe jedini sajam gde možeš stvarno da kupiš nešto, osim ako ti ne treba neko džače cementa po promotivnoj ceni sa sajma građevine. I to baš ono na koje je digla nogu Jelena Žeželj (to je ona VB starleta što više voli noćne promocije, sećate je se – bio, video).

Onda, ako idete (ili ne) evo moje preporuke za čitanje, za kupovinu na sajmu, oko sajma, po knjižarama, na ulici, za iznajmljivanje iz biblioteke...kako vam volja.

Haruki Murakami

Od kad sam pre neku godinu pročitao prvu njegovu knjigu do sad sam ih pročitao sve. Preciznije sve što je prevedeno kod nas, ili još preciznije evo završavam zadnji deo trilogije 1Q84. Trenutno veliki svetski hit, kuriozit da je srpski prevod izašao pre engleskog, nemačkog, francuskog, španskog i ko zna kojih već. Zahvaljujući izdavačkoj kući Geopoetika (ne reklamiram ali moj omiljeni izdavač). E, a kad je izašao treći deo kod nas za mene je to bio onaj trenutak kad shvatiš da još uvek možeš da se jako obraduješ malim stvarima, da si prosto još živ!

Ako niste čitali Murakamija nekako ne bih krenuo sa ovom knjigom. Ona je više za nas Murakami ovisnike. Ja sam, čini mi se, imao sreće da baš pravim redosledom krenem sa upoznavanjem njegovog dela. Krenite sa knjigama „Južno od granice, zapadno od sunca” i „Norveška šuma”. One su nekako najprizemnjie, najrealnije a opet i mistične, onako taman da vas uvuku u svet u koji Murakami čak uvodi i irealne momente (koje ja inače i ne volim ali su mi ovde dozirani sa pravom merom). Na granici realnog i nerealnog, koja se često i gubi, on oslikava živote pojedinaca osamljenih u okviru potrošačkog društva današnjice ali u kojima se lako svak može pronaći. Dosta muzike, opisa svakodnevnih aktivnosti likova kroz koje oslikava japansku kuturu, pre svega hranu. Sve miriše i zvuči ali ne u službi prostog produžetka romana za koju stranicu, već nam nekako približava i likove i sam Japan. Dosta simbolike, čak i neodređenih mesta i jak uticaj američke književnosti  XX veka. Pitko a duboko!

Milan Kundera

Češki pisac čije ćete knjige naći najpre u onoj hali na spratu gde se prodaju polovne knjige. Ili u biblioteci. Ili kao ja na internet aukciji. Da na Limundu. Ako baš volite nove knjige onda pravac štand Arhipelaga i knjiga „Usporavanje”. Opet prva koju sam pročitao pa potom i sve ostale. Ili „Nepodnošljiva lakoća postojanja“ ili „Šala“.

Kod Kundere se priča nekako provlači kroz celu knjigu svaki put na neki neobičan način. On uspeva da temi priđe sa više strana i iz više vizura a opet da ni u jednom trenutku ne izgubi nit priče. I svaki put me oduševi nekim stvarima kojih si prosto svestan ali je trebao neko da ti to tako lepo servira i predoči. I nema da se ne slažeš. Jako višeslojni likovi i jako razrađena pitanja odnosa individua unutar društva podvojenog na istočni i zapadni blok u drugoj polovini XX veka. Nekako nama blisko i zanimljivo. A posebno zanimljivo za samog pisca, koji se 1975. preselio u Pariz, je da je svoje poslednje knjige napisao upravo na francuskom jeziku.

Gordana Ćirjanić

I da ne bude da nisam u fazonu kupujte domaće, eto i jednog domaćeg pisca. Tačnije knjige, pošto sam od ove spisateljice i čitao samo jednu knjigu. Ninova nagrada za tekuću godinu „Ono što oduvek želiš“.

Pre svega me je pozitivno iznenadila aktuelnost priče. Kroz ispovest jednog televizijskog ovisnika, bivšeg televizijskog radnika, povratnika iz inostranstva, uspeva da oslika problem društva koje je pritisnuto reality emisijama i preteranim konzumiranjem televizije uopšte, ali da ne zapostavi ni odnose među likovma. Za neke možda i malo devijantne, ali svakako realne odnose. Znam, i ja sam bio skeptičan po malo, ali čini mi se da je Ninova nagrada ovog puta otišla u prave ruke. Za pravu knjigu u pravo vreme. Svakako preporuka, ako uspete da pronađete štand Narodne knjige, negde onako zavučen, a nekada su dobijali nagrade za izdavača godine.

I to bi bilo to. Ako volite da čitate, ili ako vam baš ne smeta da čitate, probajte sa nečim od ovog gore. Ja sam iskreno uživao. Ako nikako drugačije,  javite se da pozajmite nešto. A ja ću sebi na spisak ove godine Albaharija. Ove zime čitam njega, eto naleteo sam na internetu na neke njegove priče i jednostavno me čovek kupio. A ako na kraju i ne odem na sajam naći ću ga već negde a i još uvek imam knjiga sa prošlogodišnjeg sajma koje nisam pročitao.