.png)
Motivacija VS demotivacija
E sad ću malo da kukam!
Došlo mi! Onako iz sveg glasa! Mislim ne ono da kukam kukuuuu i grobljansku varijantu “Sivi Tiću” al’ lepo da se žalim! Neki kažu da je to i dobro s’ vremena na vreme. Meni lakše, neću da ćutim, tačnije ne mogu!
A na šta se žalim? Pa na posao, na situaciju, na stanje u zemlji, na...šta mi dodje, malo li je i ovo. E sad, nekako mi se čini da sam u situaciji u kojoj možda i nije primereno da se žalim, neki bi rekli. U fazonu ćuti kad si našao posao, znaš kol’ko ljudi sedi kući i nema nikakvog posla. E pa ako je tako onda je moj najveći greh što nisam zadovoljan svojim poslom. Svakom svoja muka najveća i ok kapiram ja sve stvari i sve situacije al’ brate, kad nisam zadovoljan ne mogu na silu da se smejem!
Čisto da se vidi kako je nama mladima danas lepo u zemljici Srbiji. I nemoj posle niko da mi je zucnuo o odlivu mozgova. Ko god može i hoće nek se odlije, samo napred, ako skupite hrabrosti i nađete načina!
Iskreno, ja nešto i nisam dugo čekao na posao. Al’ kako sam ga zaboo bolje možda i da nisam. Radim u jednoj maloj privatnoj (što je ključno) firmi, bez ikakvih izgleda za napredovanje dok sam tu. Dok sam studirao i slušao priče ljudi o onom večitom snu prosečnog Srbina da se lepo uvali u neku državnu ustanovu, da baci noge pod sto, ladi 30 i kusur godina i ubuđa se na istom radnom mestu zajedno sa stolicom koja je dobila oblik njegove sedeće zadnjice, nekako sam mislio da to nije ono što želim. Prosto nisam se plašio rada. Ne plašim se ni danas ali su mi se pogledi malo promenili. Ovde radio ne radio neće nikako da ti bude cool. Pa onda, što bar da ne izabereš varijantu da radiš što manje!?
Radim sve što mi se da, naravno. I to 6 dana u nedelji. Nema ono svaka druga ili svaka neka subota, ili kad je potrebno, nego svaka, baš baš. Sa mišem u ruci, sa skalpelom ili sa metlom i usisivačem. Da i sa ta dva. I zoger uz to. Svako je dužan da počisti svoje radno mesto ali i naravno kad si već uzeo usisivač ajd’ prođi ovamo, pomeri zavesu, nakupila se prašina, nije čišćeno. Napominjem da ja od te zavese, čitaj prozora nemam ni s od svetla nego čim uđem u kancelariju lepo upalim svetlo i tako veštački osvetljen krenem. Znači prozor je toliko udaljen od mene da nikako ne potpada pod definiciju mog radnog mesta. Dobrovoljno obavljam poslove sitne nabavke (doručak, toalet papir, kafa...), kuvam kafu i posećujem pošte i banke. Dobrovoljno zbog one sedeće zadnjice, a i ono, malo da protegnem noge, valja se. Al’ na sve to mi se povremeno nabaci da su to poslovi koje rade ljudi sa osnovnom školom, da poslodavac mi nabaci, al’ nešto ne vidim da planira da zaposli nekog samo sa osnovnom školom, nego lepo ovako dobije sve u fulu. A i očekuje se lepo od mene da to odradim. I sve to za bednu platu, ko da stvarno imam samo osnovnu, koja kasni već dobar period, pa kad još i stigne ta famozna “prva šansa” a meni od 22 tisuće iz koverte izvađene 2! Trebalo za benzin pa se čovek poslužio, lepo se pozajmio, a dođe mi al’ ne znam kad! Sa ovakvim šansama ćemo daleko da doguramo.
Nego da se vratim ja na ono svetlo. Pre neki dan je pregorela jedna neonka. I treperi tako nekoliko dana. Iritira malo al’ se čovek posle navikne. I onda je postavljeno pitanje je l’ ja vidim to uopšte? I ja lepo rekoh da vidim i da je još od pre neki dan pregorela. I iskuliram. Što, da nije trebalo da poskočim kao najmlađi!? I “debelo” motivisan! A iskreno, znate da se ta neonka nekako provlači kao lajt motiv u mnogim horor filmovima. E pa onda mi je nekako postala i prirodno deo okruženja. I ne osećam se bolje. A mislim da nisam usamljen slučaj. Mnogo je teško da nađeš posao, a kad ga nađeš sve se nešto razmišljaš dokle tako. I tako većina nas mladih kotrlja. Presabiraš se, razmišljaš, kukaš ovako kao ja i na kraju lepo podmetneš kičmu. Pa nismo mi mladi krivi za ovakvo stanje! Mi smo još i mnogo dobri konji za jahanje, al ovi što uzjašu izgleda uopšte ne razmišljaju kuda i kako. Njima još i lepo, reklo bi se! Tragedija je što živimo u državi koja grca u dugovima i nemašini i opet ti je na kraju najbolje da radiš upravo za tu istu državu!
I odem ja danas lepo do radnje, kupim sijalice i sve što treba. Al' nisam se popeo na merdevine. Nisam hteo ovog puta. Nego sam lepo asistirao sa zemlje svome poslodavcu. Kad sam na prvoj šansi pa treba i to da radim onda nek me kao pripravnika i obuči!
A kad smo završili lepo odem do WCa! Da se iskenjam onako od muke! Al' iskreno! I tamo čujem kroz prozor kako dopire neka buka sa ulice. Da, ovi od pored već ko zna koji dan štrajkuju. Ako rođaci, podržavam, vaše možda i ima vajde. Zakrčite nešto, napravite zastoj u saobraćaju, grabite ako možete. Ako ne ugrabite vi neko drugi će sigurno. A najviše grabe jedni te isti! Oni što lepo uzjašu i ove što jašu nas male! Realna i surova slika Srbije danas, a ne ono što puštaju na javnom servisu radnim danom popodne! Još samo lepo da instaliramo one trepćuće neonke svud redom, na svaku banderu, i horor u fulu! Ovi naši su realno zajebali Hičkoka!
Постови
Jovane, verovatno je tvoj šef operisan po pitanju novih tehnologija, pa neće ovo ni da pročita. bolje mu reci što više u oči, ne može manje da te plati, a možda neka sugestija i urodi plodom.
ОдговориИзбришиOsnovna greška - hvatanje za usisivač :)
čim si to jednom uradio, nazad nema, ono što kažu "posle j... nema kajanja" :)
a za te dve hiljade što ti uzima iz koverte razlog je što mu tih dve hiljade ne refundiraju, to je tvoj topli obrok, šta će čovek kad bi svima davao za kiflu, šta bi zaradio :)
Sve u svemu saučestvujem u tvom bolu i nadam se da ću da se odlijem uskoro :)
pozdrav
mogu da ti kazem da sam jedno vreme odolevao ali te posle slome... a i oci u oci je bilo ali slaba vajda :)
ОдговориИзбришиhaha...ista prica, ustvari mozda jos tragicnija...i tako se ja smejem tvojoj, a zamisljam sebe-pa je vise svejedno jel se od muke smejem tebi ili sebi...
ОдговориИзбришиsamo sto ja rekoh DOSTA pre neki dan... opet mi je lepsi kakav takav psihicki red u glavi, jer kome cu da se obratim cak i u 10h uvece pomalo(citaj skroz) luda...
a opet,kako mi rece jedan stariji covek,hocemo mi mladi odjednom sve...mnogo smo nestrpljivi...
mozda i jesmo...a mozda jednostavno nismo istog kapaciteta kao vi...pokvario nas internet :p
i tako ja vise ne izvozim 256478 dokument u pdf...i iscrtavam slojeve krova do 12h uvece da bih nadoknadila svoju neefikasnost! (???!) da bih napredovala u poziciju PRIPRAVNIKA!!! (jer ne bejah doticni jos posto nisam jos stasala ili posto je prva sansa zavrsena pa je mojih 15000 direktno ugrozavalo budzet firme)
po prvi put u zivotu mislim da je bolje NE RADITI!
Jo, ovo je najpost do sad. Shareovala sam mama Mili koliko odmah pa ti saljem sta kaze...
ОдговориИзбришиUmrle smo od smeha i muke... :)(
ovo treba procitati pa odoh sa shareujem dalje...
genije! zakljucak je naj...:) umrla sam od smeha...to je onaj trenutak...smejem se,a plakala bih! tuzno! koprcamo se, nadamo da ce biti bolje... moze jedno kolektivno odlivanje.. ;)
ОдговориИзбришиRazgovarala ja nedavno sa potencijalnim poslodavcem-poznanikom (hvatanje za slamku) i "kukam" kako moj brat na poslu provodi po 14 sati za računarom i kako momka praktično ne viđam, jer i on večito radi prekovremeno. A poslodavac-poznanik odgovara: "Pa nego kako, tako i treba da se radi! A ne ko ovi moji što su tačno u 16:01 već na izlaznim vratima! Samo pobegnu!". Pa onda ja njemu dodam da se svaki sat preko radnog vremena (prekovremeni) plaća duplo u odnosu na sat radnog vremena, i ako hoće/ima da plaća, onda neka mu i rade duže. Sad se nastavi priča u nekom smeru kako "kod privatnika to nije BAŠ tako, bla bla kenj kenj", ali u čemu je poenta - poenta je u tome da tu postoji neki zakon o radu i da je taj zakon za sve poslodavce i zaposlene isti. Samo što zaposleni radije izbegavaju pominjanje zakona iz nekog straha od odmazde poslodavca, ne shvatajući da je zakon tu upravo da ih štiti. A treba pominjati zakon (za prekovremeni, za odmore, za mobing, za delatnosti van ugovora, za uzimanje te dve hiljade..). Pomaže i da makar poslodavcu izdeklamuješ koliko poznaješ zakon i svoja i njegova prava i obaveze. Jer u Serbistanu vlada neki stav da "zakon štiti poslodavca" i da "radnička klasa nema nikakva prava", pa da "moraš da ćutiš ako hoćeš da radiš", a istina je da su to sve izgovori onih ljudi koji nemaju petlje da se izbore za svoja prava. I ti što štrajkuju - sigurnije se osećaju dernjajući se u grupi, a da je svaki pojedinačno podneo tužbu i prijavio Ministarstvu rada svog poslodavca (a za to vreme nastavljaš sa poslom i poslodavac ne sme da te otpusti dok se "viša sila" ne izjasni), ostvarili bi mnogo više svojih prava i osigurali radno mesto, nego što će to postići štrajkom.
ОдговориИзбришиp.s. ne volim da se hvalim, ali za Radno pravo sam majstor, a u Pravnoj službi u opštini me zovu "Terijer"(nekom drugom prilikom o tome), pa ako te šta konkretnije zanima, pusti mi poruku na FB. :D
inače - odličan blog :D volela bih da više ljudi piše blogove...
ОдговориИзбришиtužno da ne može biti tužnije. bila sam prošle jeseni na sajmu zapošljavanja namenjenom stipendistima fonda za mlade talente (e to je isto tragikoemdija), inače pod sloganom najbolji poslovi za najbolje kadrove,
ОдговориИзбришиsad ovde dođe jedno gogromno HAHAHAHA, sa cilejm da upravo spreče taj čuveni odliv mozgova), i to upravo četkom i metlom, jer se svi štandovi nudili samo to (prodavac kod kineza, mašinbravar, čistačica, i tako redom) dok je dnkić pred nekim štandom brbljao o tome kako nude najperspektivnije poslove i šanse za naše najbolje studente :) :(
Otkud ti mene tako dobro znas da si napisao MOJ radni dan???!
ОдговориИзбришиKo si bre ti???
:)))
Od tuge se smejem!!!
hahahahhaha fenomenalno, odusevljena sam tekstom.... sve te zamisljam dok cimam i picam od smeha....ali sa druge strane sve te tako i nikako drugacije....jadni mi ko zna sta ce sa nama biti
ОдговориИзбришиljub jovo
Tamna strana sile svemira...
ОдговориИзбришиEvo i jedan odliveni mozak da ti kaze par reci>
Pocni aktivno da radis za vreme radnog vremena na svom odlivanju. Sve te subote koje sedis i radne dane, otkini par sati na netu na nekom sajtu za ucenje stranih jezika. Tako ces bar pokriti taj deo ugovora o "ucenju novih stvari, obuci...up grade". A onda lepo kad saberes posle mesec dana sta si sve naucio, vreme je za unapredjenje: dodaj jos toliko sati jezikiu, tj oduzmi jos toliko sati od tog beskorisnog posla. Ocigledno je tvom poslodavcu bitan kvanitet/koliko si sati tamo.
Kad osetis da si spreman da na nekom novom jeziku caskas sa precvalom kasirkom u njenom memljivom leglu na trulom zapadu, pakuj se. Samo budi spreman da ti se guza ojede od sednje na stolici i rada, ali ce bar to biti vitra stolica za utehu (koju ces moci da kupis posle nekog vremena od onih 2000 sto ti neko ne uzme iz koverte).
Opet chitam ovaj post i umirem od muke i smeha. Citacu ga ljudima i sebi i opet. :* te!
ОдговориИзбришиA jeste mi dobar! Nekako najbolje pisem kad me neka muka snadje, sta da radim... Ali kad sam uspeo da izvrnem na smeh... valjda je to dobro :)
ОдговориИзбришиTužno,posvećeno,naivno,nemoralno...krajnje iskreno i originalno ...i nažalost sa fabulom mnogih od nas i onih koji tek stižu.
ОдговориИзбришиIpak, poznajem tvoju hrabrosts, kretivnost i upornost i verujem u tebe Džovan!!!
Hvala, da okrenemo na humor i sve će da bude lakše!
ИзбришиDo ko zna kad...