Arsenal fest – korak u budućnost
Pre jedno pola godine sam hteo da pišem o prostoru
starog Kneževog arsenala u Kragujevcu. Izuzetan primer industrijske arhitekture
sa prelaza iz XIX u XX vek. Tada su lokalni mediji javljali da je grupa
huligana polupala prozore i dmolirala šta ti ja zna sve. Pominjala se šteta od
više hiljada evra. Pa sam hteo da ospem paljbu i po nesavesnim ljudima i po
gradskoj vlasti koja nije dovoljno zaštitila sve ali sam na kraju ipak rešio da
je bolje da ne mračim i ja još više. Već sam imao jedan post na sličnu temu baš
tih dana.
Tada sam onako po netu istraživao i naišao na nekoliko
primera revitalizacije starog industrijskog graditeljskog nasleđa. Onako kako
bi moglo i kod nas. Neke stvari potpisuju velika svetska arhitektonska imena,
pominju ih i na fakultetskim predavanjima. Pa ovde malo najpre o tome, najviše
u slikama.
SESC Pompeia, Sao Paolo, Brazil
Lina Bo Bardi je brazilska arhitektica italijanskog
porekla. Njeno stvaralaštvo je vezano za period modernizma XX veka. Jedno od njenih
najznačajnijih dela je upravo kulturni centar SESC Pompeia. Ova stara
industrijska građevina je još 1977. godine pretvorena u multifunkcionalni
objekat u kome se održavaju brojna kulturna i sportska dešavanja. Neki od novih
sadržaja su bazen, sportski teren, različite radionice, biblioteka, auditorijum, izložbeni prostori, dnevne sobe i
nekoliko terasa na krovu objekta.
Gasometar, Beč, Austrija
Gasometar čine 4 objekta cilindričnog oblika. Originalno
je podignut krajem XIX veka za potrebe skladištenja gasa za korišćenje u ovom
delu Beča. Vremenom je njihova primarna upotreba prestala i 1995. godine je
raspisan konkurs na kome su odabrana 4 projekta za revitalizaciju svakog
segmenta. Autori su Jean Nouvel, Coop Himmelblau, Manfred
Wehdorn i Wilhelm Holzbauer. U okviru sva 4 dela Gasometra nalazi se 615
stanova, sala za razne manifestacije kapaciteta 3500 ljudi, bioskopi, šoping mol, kancelarije raznih kompanija, škole, obdaništa...
Fordova zgrada, San Francisko, SAD
Proizvodna zgrada fabrike Ford na obali zaliva San
Francisko podignuta je 1931. godine. Korisćena je za proizvodnju automobila ali
i tenkova koji su korišćeni još u II svetskom ratu. Nakon zemljotresa iz 1989. nije
korišćena dugi niz godina, sve do 2009. kada je završena rekonstrukcija prema
projektu arhitektonskog studija Marcy Wong Donn Logan Architects. Sada je ovo multifunkcionalni
kulturni centar sa plesnim salama, salama za izložbe, restoranima,
kancelarijama...
A Knežev arsenal
u Kragujevcu danas izgleda ovako.
U nekom
istraživanju koje sam radio na fakultetu naišao sam na objašnjenje pojma
napredne arheologije. Ono kaže da je najbolji način da se sačuva naslađe u
njegovom unapređenju. Višeslojni gradovi bi na ovaj način naglasili svoju
kompleksnu prirodu. Knežev arsenal je očigledan nosilac velikog potencijala i
na tragu prikazanih primera može postati pokretač revitalizacije čitavog
Kragujevca upravo kroz okretanje pravim vrednostima.
Ali
godinama se o ovome samo priča. Dobro, samo se pričalo sve do prošle godine. A
onda se desio prvi Arsenal fest kao nešto privremeno ali konkretno. Stari fabički
kompleks kao scenografija za savremeni vid manifestovanja kulturnog programa me
je odmah kupio. Mnogi su verovatno reagovli sa predrasudama, misleći pre svega
na ponašanje mladih koji će potencijalno demolirati nešto. Ali koliko se sećam
to se dogodilo nakon svega ovoga, baš kada je Arsenal bio napušten i nije se
koristio za koncerte.
Još jedna
dobra strana je upravo samo skretanje pažnje nama mladima na ovaj prostor, jer
ja sam, malo me je i sramota možda zbog toga, tamo zašao prvi put baš kada je
bio Arsenal fest. I ne verujem da sam jedini takav slučaj. A nadam se da je
ovo, kao što sam naslov kaže, prvi korak u bolju budućnost ovog dela grada. Da
će Arsenal fest biti pokretač i nekih drugih dešavanja na ovom prostoru i da će
ovaj prostor konačno dobiti i neku stalnu funkciju. Jer, prosudite sami da li
bolje izgleda onako prazno i napušteno ili kada je pun mladih i veselih ljudi.
Zato sa nestrpljenjem čekam sa počne drugi
Arsenal fest. Muzički program je odličan i ove godine. Oni koji me znaju
sigurni su da ću standardno da se nauživam na koncertu Rundek Cargo Tria. A ja
sam, spremajući se za ovogodišnji program, tek sad otkrio Pips, Chips &
Videoclips i jedva čekam njihov nastup. Kartu sam kupio pre više od mesec dana.
Vidimo se
negde kod dimnjaka!
P. S. Hvala
Slavoljubu Radojeviću na ustupljenim fotografijama sa prošlogodišnjeg Arsenal
festa.
Odlican tekst! ;)
ОдговориИзбришиAjd, da probijem led! Zanimljiv je pojam: napredna arheologija - najbolji način da se sačuva nasleđe u njegovom unapređenju... Lepo mi zvuči. Krupan kragujevački 'zalogaj': Knežev arsenal... Arsenal fest... Novi Arsenal, kako-god, ovovremeni izazov... Zašto da ne!?
ОдговориИзбришиKoliko li je samo "arsenala" u Srbiji. Ali, ovo je Srbija, bre...!
Ostaje mi, ponajpre, da Kragujevcu poželim njegov Arsenal, u najbližoj budućnosti! (D. P.)
Mislim da je još prikladnije pitati se koliko u Srbiji ima primera sličnih Skadru na Bojani iz narodne pesme. Sve stoji u mestu. Ali se nadam da sa našim Arsenalom neće biti tako! Što iskreno želim i svim gradovima u Srbiji.
ИзбришиJole na pauzi za dorucak jedem projicu i GUTAM tvoj blog! Sve pohvale, odusevljena sam!!!!!!!!
ОдговориИзбришиCelu pricu pokrenula je lokalna samouprava. Drzava je htela to da proda u procesu privatizacije kao imovinu Zastava kamiona. Grad je fabrici ponudio da im napravi hale, a da ovo kulturnoistorijsko nasledje ostavi gradu. Tad su ustali sindikati i zajedno sa svim beogradskim medijima postavili pitanje: sta to Verko tamo muva, hoce radnicima da otme NJIHOVO!? Na kraju GRAD JE MORAO STOTINAMA MILIONA DA PLATI DRZAVI DA KULTURNOISTORIJSKO NASLEDJE SRBIJE NE DA PRIVATNIKU NEGO KRAGUJEVCU. Sada grad, Univerzitet u Kgc i ministarstvo kulture pregovaraju sa evropskim fondovima. Projekat je izgradila lokalna smouprava i on podrazumeva kulturnu prenamenu i revitalizaciju i ukljucenje u zivot urbanog jezgra Kragujevca. Da bi otkrio Srbiju Srbiji, grad je tu snimao spotove, filmove, pravio koncerte i najzad ArsenalFest. KRAGUJEVAC JE ZBOG TOGA SRCE I PRESTONICA SRBIJE. Sasa
ОдговориИзбришиIzlišno je pričati o privatizacijama u Srbiji i šta je sve izgubljeno na njima. Odlično je što smo ovo sačuvali, ko god da je zaslužan pozdravljam. Nadam se da će ideja o FILUMu u ovom prostoru zaživeti jer mi se čini da su ove stare hale idealne za smeštanje ateljea, radionica i svega onog što je potrebno ovakvoj ustanovi. Ove kombinacije starog i novog mi baš odišu duhom umetnosti pre svega.
Избриши