Arsenal fest, Kragujevac, godina druga, 3 festivalske noći, 2 bine, 30 izvođača_02

17:19 kragujevac , kultura , muzika 0 Comments

Napomena: Tekst o Arsenal festu mi se nenamerno dosta odužio pa sam rešio da ga objavim u 2 posta.

Tako da, sa na mahove lošim i na mahove dobrim zvukom, sve svirke su manje više bile dobre do odlične. Opet zavisi u mnogome od afiniteta. Ovde ću da pomenem samo neke koje su meni bile najbolje.

Eyesburn je dobro odradio svirku. Svi su se pitali da li će Kojotu biti mnogo svetlo pošto su nastupali među prvima pa još noć nije potpuno pala, i ko će ovoga puta da zameni gospođicu/gospođu Još uvek budni sa. Ali napravili su dobru atmosferu, bilo je dosta mahom mladje publike koja je uživala uz novije stvari, ali su svirali i neke starije pesme još iz devedesetih. Ja ih lično nikada nisam nešto slušao ali me to nije sprečilo da se prodrmam sa masom!

Psihomodo Pop je imao standardnu festivalsku svirku. Unapred sam očekivao da će da mi prija. I jeste, mada mi se čini da je publika odreagovala tek na Ja volim samo sebe i Sexymagazin. A i čini mi se da bi sve bilo još bolje da je Gobac bio malo trezniji, jer ne znam da li je baš bio siguran gde se nalazi. No dobro, za mene je bilo dobro izvodjenje, pored pomenute dve, i Zauvek, Ramona i Frida... Slušao sam ih pre neku godinu na Beer festu i to je otprilike to.

I glavne zvezde prve večeri festivala irski alternativci Therapy? Opet meni lično ne tako poznat opus benda, nekoliko najvećih hitova i to bi bilo to. Ali drug koji ih je pre ovoga već slušao u Beogradu kaže da odlično zvuče uživo i da je u pitanju jako uticajan bend. Ok, prihvatam. E ovde mi je najviše zasmetao nedostatak dobro usklađenog ozvučenja. Vidiš čoveka koji umire za bubnjevima ali se sve to jedva čuje sve do pola koncerta. Pa od pola na dalje sve ok. Ali što se samih muzičara tiče, načina, odnosa, kvaliteta, bez ikakvih zamerki, i onda sam pošteno uživao uz one pomenute dve, tri Diane, Nowhere i Stories. Jedna reć: profesionalci!

Marčelo je otvarao program druge večeri i s obzirom da je još bio dan skupili su zavidan broj ljudi. Mahom mlađih, logično, a meni nekako to njegovo ne ide. Verovatno nije loše ali „nije moje šolj'ca čaja“(ako na bosanski prevedemo onu staru englesku). E onda je pred nas desetak nastupao hrvatski bend Pips, Chips & Videoclips. Da pred nas 10ak, i ovako da napisem da ne bude zablude. Većina nije još bila ni došla a oni koji su došli su u većini otišli na Goribor. Ja sam išao logikom da ću njih slušati još neki put, pa sam ostao ovde i od Goribora čuo poslednjih 15 min svirke. A Pipsi su za mene bili odlični. Dobra svirka dobrog benda. Pesme koje su možda malo depresivne za nečiji želudac ali svakako vredno za čuti. I samo se nadam da će na nekom od narednih Arsenala publika steći naviku da da šansu i bendovima koje do tada nije slušala. Čini mi se da je to i draž festivala, uvek otkriješ nešto novo, a za mene su ovoga puta to bili oni. I onda izjava frontmena: „Mi smo Pips, Ch & V i vi nemate pojma ništa o nama pa zato neću više srat!“ I dobra svirka.

Disciplin A Kitschme je imala dobar nastup, ali mi je malo zvučalo i suviše kao krljanje. Možda zato što nešto i nisam oduševljen idejom da je dovoljno da ritam sekcija odradi sve u bendu a malo više što je opet valjda bio problem u zvuku. Koju poštujem kao muzičara, naravno.

A onda su na veliku binu izašle najveće zvezde ovogodišnjeg festivama Stereo MC's. I kažu da je na ovom nastupu bilo najviše ljudi, što je valjda i logično. I ja sam negde na pola koncerta tvitnuo da je ovo jedan od najboljih koncerata ikada u Kgu, i mogu vam reći da se ne kajem. Ovde mi nije smetalo ništa što se zvuka tiče. Sve se dobro čulo i dobro je štimalo. Meni bar. E sad će neki da ospu paljbu po meni. Čuo sam i za ovaj nastup loše komentare na zvuk. Drugarica mi je rekla da sam istripovao da je bilo ok zato što sam bio mnogo pijan, a ja te noći nisam ni pio alkohol. I onda naletim na jednom blogu na konstataciju da je zvuk bio najbolji ispred dimnjaka, valjda zato što je najakustičnije, odbija se od njega ili šta već. A ja baš tu stajao za ovaj nastup. I otkinuo na Black gold (moju omiljenu) i naravno na Connected, koju nisu ostavili za kraj. A i sve ostale, i koje su mi bile poznate i koje nisu su mi jako prijale, valjda je to dobar zvuk za žurku. A i čini mi se da su profesionalno ali i onako blisko publici odradili stvar, što govori i povratak na bis. Toliko da sam posle ovoga odustao od Dubioze kolektiv i njihove varijante vrtim 3 fore, furam na narodnjak da se masa pali al’ istovremeno i kritikujem te narodnjake. Svaka čast, zapale publiku, odlično da se sluša u prvom srednje, al’ ja nešto nisam hteo da kvarim utisak.

I poslednje veče je bilo ono što sam lično najviše i očekivao. Ali pre gospodina je nastupala Zemlja Groova. Pred ne tako brojnom publikom, ali sasvim pristojno, dok pada veče. Kad je u pitanju ovaj bend i neki slični njemu, ja sam nekako u fazonu da je dobro što se konačno pojavila jedna zdrava frakcija u domaćoj pop muzici koja nije na tragu Željka Joksimovića. A i za njih mi je ok konstatacija da prave dobru žurku. Realno i nemaju toliko svojih šire popularnih hitova, ja lično znam većinu pesama doduše, ali su napravili odličnu atmosferu. I one dve obrade pesama Dina Dvornika su odlično legle!

A tokom nastupa medju publikom se prošetao i Darko Rundek, tik onako pored nas. I naravno, pozdravio sam se sa čovekom, nisam se slikao kapiram da mu je to više pase, i tražio mu da odsvira Senior. Da se ne lažemo, znao sam da neće da je svira, ne svira je ni na samostalnim koncertima uvek, ali eto, probao sam, pa sam se posle toga drao iz publike dok se Rundek Cargo Trio pripremao za nastup. I ništa. Ali nema veze. Ono što je usledilo bilo bez zamerki, bar ne na račun muzičara.

A što se zvuka tiče opet katastrofa. Kada su krenuli da sviraju, pesma Ruke se jedva čula. Bukvalno ju je pojela masa, tako da sam bio više nego razočaran. Na tragu iskustava od prethodnih dana i nisam baš bio optimističan što se tiče mogućnosti da njih troje ozvuče kako valja. Opet, slušao sam ih i na otvorenom u Vrnjačkoj banji i sve je bilo ok. Ovde se ništa nije čulo, ni violina, ni udaraljke, ni harmonika na mahove... A i videlo se da i oni na bini nikako ne uživaju. Ok, znam sve pesme pa ću da se snađem bez problema! I nekako je tako i bilo, a i stvar se vremenom malo i sredila. Svi su pevali u glas, bar one najpoznatije i kad su malo pojačali zvuk moglo je nešto i da se čuje. Daleko od očekivanog ali ok. Pevali smo Ruke, Indijansku, Bi mogao da mogu, Uzalud pitaš... Za mene je vrhunac bio kada je Darko zapevao, što inače redovno radi na koncertima, Kao da je bilo nekad od EKVa. Kad već više nikako ne možemo da je slušamo u originalnom izvođenju onda je ova akustična verzija verovatno najbolje što možemo da dobijemo. Jer čovek to radi iskreno, i to se vidi. A još kad svi pevaju u glas... Pa zatim i Šal od svile i opet svi u glas i za mene je to apsolutno to što bi koncert trebao da pruži. I naravno Apokalipso za kraj i još jedan povratak na bis i završetak uz Za šaku rubalja. Ne znam koliko je ljudi uopšte i znalo ovu pesmu ali je ona jedna od onih koje i ne moraju da se znaju a da te ritam ponese. Ja sam je prvi put čuo na njegovom nastupu na Beer festu pre neku godinu i nisam je znao i nije mi bilo jasno kako je moguće da mi je takva pesma promakla. A tad je bila nova.

Ok, probao sam maksimalno da skratim o ovom nastupu. Ali meni je posle toga bilo svejedno ko će nastupati i kako. Subjektivno narvno, ali ovde ja baš i subjektivno izveštavam, šta ću. Tako da sam Darkwood Dub nepravilno zapostavio i slušao negde iz pozadine. Nisam baš baš fan ali su mi skroz ok, i dobro je zvučalo i dosta je i da kažem da sam eto danima posle pevao onaku uz put ono njihovo: Elektro, elektro pionir... Ostalo mi u malom mozgu, pa valjda znači da je valjalo. Nek bude da jeste!

I nek bude da je valjao i ovaj Arsenal fest. Ma sigurno jeste. Ove zamerke na račun zvuka verujem da će da dodju do nekog, ako ne od mene a ono sa neke druge strane. A nova bina i dovođenje internacionalnih bendova ove godine, još jednom kažem, odličan pomak. E sad, naredne godine još da dovuku nekoga baš baš aktuelnog, baš sada. Ok, kapiram da za to treba više para, ali vidite... A mi smo onako među sobom razgovarali ko bi mogao da bude pristupačan a da napravi dobru atmosferu za sledeću godinu. I pala nam na pamet Roisin Murphy, pa eto čisto kao predlog. Bilo bi dobro. A i ovih 15 000 ljudi da bude bar 20 000. I da jurimo dalje!

Autor fotografija: Slavoljub Radojević