.png)
Arsenal fest, Kragujevac, godina druga, 3 festivalske noći, 2 bine, 30 izvođača_01
Napomena: Tekst o Arsenal festu mi se nenamerno dosta odužio pa sam rešio
da ga objavim u 2 posta.
Ok, možda sam malo i zakasnio sa ovom temom. Ali eto nisam stigao do sad.
Nije da nisam planirao da napišem izveštaj još u nedelju dok se nisam pošteno
ni otreznio od poslednje festivalske večeri ali mi se nekako iskralo vreme i
danas sutra... Pa sam posle pomislio da ne pišem uopšte ali neki su valjda
očekivali da izbacim utiske. A i volim da pišem baš o ovim stvarima. Jedan od
prvih tekstova je bio baš o onom drugom festivalu kod nas u Kgu i sad da ne
iskuckam o ovom koji je originalni i istina bez velike konkurencije ali
najbolji, ne ide.
Znači: Arsenal fest, Kragujevac, godina druga, 3 festivalske noći, 2 bine,
30 izvođača.
Iskreno, bilo je i dobrih i loših strana. Više dobrih, što je jako
pozitivno! I sad, ako me povede pa malo i preteram sa tim nekim stvarima koje
su mi malo zasmetale, odmah da se ogradim da ovde nije nikakvo pljuvanje u
pitanju. Mislim umem ja i to, ali Arsenal fest svestrano podržavam i ako i
bacim neku zamerku ona je pre svega u vidu konstruktivne kritike. A eto, seo
sam da iskucam ovo bez da sam striktno napravio plan kako ću i šta ću. Sleglo
se, prošlo nekoliko dana. Samo znam da ne želim da ponovim ono standardno prve
večeri ovi, oni druge ovako i to... Možda bude i konfuzno ali dobro, na neki
način pišem o rock and rollu!
Lokaciju ne treba mnogo doticati. Već sam u prethodnom postu pisao o tome.
Mislim samo da su se i sami izvođači iznenadili (pozitivno) i mogu da mislim
kako sve to tek izgleda sa bine. Ono što je meni iskočilo koa veliki plus je
stanje jutro posle. Dođeš lepo sa koncerta kući, odspavaš a ujutru ti patike
čiste. Milina. E sad, svi koji posećuju ovakve festivale me sigurno razumeju.
Gde god da sam bio na otvorenom, ovde po lokalu naravno, na kraju se svelo na
valjanje po prašini: Exit/ Petrovaradinska tvrđava, Beer Fest/ Ušće, koncert
Bijelog Dugmeta/ Hipodrom, Red Hot Chili Peppers/ ona livada kod Inđije gde je
sad ovaj outlet. Ovde ne. Podloga je uredno izbetonirana/ asfaltirana. Neki bi
rekli da je bolje na travi, ali trava nije trava već posle pola sata. A i
ubeđen sam da je ova varijanta mnogo više eco friendly kad se dođe do segmenta
čišćenja, čitaj mnogo se lakše skupljaju čaše.
E a kad smo već kod čaša, prvi minus. Ok je da sponzori treba da zarade i
niko se ne buni na ponudu koja je svedena na proizvode Apatinske pivare ili ko
već sad drži njih, ono Jelen i Nikšićko tamno. Ali točenje samo iz ambalaže
0,33, užas! Čini mi se da je većina ljudi koji su bili tamo navikla na
sandardno, što bi se reklo zidarsko pivo od 0,5 l. Probali mi da nadomestimo
količinski nedostatak strong varijantom ali ne ide. A još kad mi je u jednoj
turi sipao pivo koje nije hladno... svaki komentar je suvišan. Bilo je i Red
Bulla i vode i Coca Cole i votke. Ok, ako se uzme u obzir da sam i petak i
subotu radio i čak druge večeri nisam ni pio alkohol meni nije ni smetalo
toliko. Ali znam da ima ljudi kojima jeste. I ok, ispoštovan je onaj svima nam
drag vašarski segment roštiljijade, i to po krajnje pristupačnim cenama gde za
150 din. dobiješ pljeskavicu. Posle ujutru, između druge i treće posete wcu
skapiraš što je tako jeftina, ali nije baš mnogo strašno.
A na tragu roštilja ne možeš da zaobiđeš Garden binu. Za Kragujevčane čuvena
Zastavina bašta. Jako lep i prijatan prostor, nekako vraća u šezdesete i
sedamdesete ili nas mlađe u ono vreme iz serije Grlom u jagode. A i miriše na
ćevape, po malo. Ali nova bina je definitivno dobar iskorak u odnosu na prošlu
godinu. Sama bina je stvarno mala, neki bendovi su se jedva spakovali. I u
početku jeste bila slabije posećena. Polako se sve sredilo i za prvu godinu je
odlično. Prisna atmosfera (ovo jeste šugav izraz ali stvarno je tako) između
izvođača i publike je glavni adut. I mnogima se to baš svidelo. Imena koja su
ovde nastupala su bila manje zvučna ali su Goribor, kao jedno od navećih
oduševljenja festivala i Maraqya uspeli da naprave pravu žurku. Prvi valjda
zato što su poznatiji domaćoj publici (već su svirali u Kagujevcu) a i u
pitanju je neosporan kvalitet, a drugi realno kao poslednji koji nastupaju na
ovoj bini pa su ljudi u prolazu svratili i naravno svidelo im se kako to zvuči.
A i na drugoj strani, na glavnoj bini su u tim terminima bili manje poznati
Pips, Chips & Videoclips (na koje ću da se vratim) odnosno Marko Nastić,
čija muzika recimo ne odgovara onima koji preferiraju živi instrumentalni zvuk.
A pošto je ove godine ponovljen nastup Dubioze kolektiv koji su svirali i na
prvom Arsenalu, predlog za organizatore: Sledeće godine sa Goriborom pravac na
glavnu binu! I što da ne, još jednu binu negde da smestite, prostora ima
naravno.
Još jedna pozitivna strana male bine je i kvalitet zvuka. Valjda zato što
je lakše ozvučiti manji prostor, na ovoj bini je zvuk bio daleko kvalitetniji
nego na velikoj. To je i još jedan ovga puta dosta veći minus festivala, loš
kvalitet zvuka na Velikoj bini. Čini mi se da je to bio opšti utisak i sa
pravom stvar koja je bacila najveću senku na događaj. Kako kod publike tako i
kod izvođača. Žalio nam se basista Kg benda LUR koji su otvorili program velike
bine a i u jednom intervjuu je istu primedbu imao i Darko Rundek, što se u
krajnjoj liniji i videlo tokom samog nastupa. Ok, kapiram ja da je Megaton u
nekom dilu sa ko zna kim, ali ako mogu lepo da ozvuče Željka Samardžića svaki
put kad peva Verku na uvce za dan grada, ne vidim koji se problem ovde javlja.
A pošto Arsenal fest pretenduje da postane jedan od vodećih festivala u zemlji
(sa pravom) za sledeću godinu na ovome mora da se poradi.
Постови
0 коментара: