Dotakli smo dno ali i dalje plivamo... u bazenu!
Dotakli smo samo dno. Ovog puta stvarno. Ne, sve ovo
do sad je bilo nekako i tamo i vamo i jeste, nama se činilo milion puta da nema
dalje, i milion i prvi put opet da nema dalje. I sve nešto držiš da će da krene
na bolje, pojma nemam na osnovu čega ali držiš, valjda onaj ničim izazvani... a
ono... Samo u stvari čekamo da brod konačno potone. Oni pametniji se valjda
odavno iskrcali. E pa sad ga grebemo po pesku debelo!
Znate ono kad kažu hleba i igara? Pre neko veče ja
lepo skapiram da na RTSu ove godine režu nešto Ligu šampiona. I još na to neke
fore sa prenosima kvalifikacija za evropsko kao od kuće, neće Acu da šalju da
vidi sveta. I zamislim se debelo. Pogodilo me, stvarno! Mislim ne pratim ja
fudbal, od Lige šampiona ispratim finale i neku utakmicu pre. Ali da me je pogodilo
jeste bogme dobro. Najvažnija sporedna stvar na svetu pa još da nam je daju na
kašičicu! Pa nama su ovde ostale samo te sporedne stvari. To je nekako jedino
držalo ovaj narod. Nole i kompanija. Mislim i košarkaši krenuli da gube od
Izraelaca i kojekakvih, al da nam još i fudbal smanuju! Tu se bar realno nismo
nadali nekim uspesima, al gledaš ih kako trče svejedno. Ostadosmo polako bez
igara.
A na sve to, ova suša pogodila pa godina rodna... Au,
nije baš! Reklo bi se nikad gore, bar ne u zadnjih pojma nemam koliko. Pa sad,
sa ovim praznim rafovima za secer i ulje cemo da se snađeno. Nije ulje pod „must
have“. Kad nema ulja može i mas' na 'leba. Na šta? Pored ovakve godine ne bi me
čudilo da nam se iskrade i ovo drugo iz poznate rimske sintagme. Ostadosmo i
bez hleba rođaci! Frka, panika. Vreme za to!
I uhvatila mene i frka i panika. Jedno pola dana tako
me drži. I onda se nešto presaberem. Pa stani, pa ja živim u Kragujevcu! Pa
nama letos nije bilo nikakve frke velike sa sušom. Lepo rekli ovi iz vodovoda
ima vode da nas podave sve (dobro ne baš tako, ono zvaničnije, al dođe mu na
to). Mi vodu imamo za kolko beše godina unapred. Mož' da trošiš do mile volje
samo da platiš posle. Ok, pošteno. I trošilo se, ja se tuširao u serijama celo
leto.
I krene tako od vode i vodovoda da mi se niže jedno za
drugim. Ako ima vode, biće nama i hleba, valjda, nema suše. A ovom vodom napunili
bazen i to ne samo za nas da se kupamo. Nego nam lepo doveli i svetske a domaće
zvezde. Sve neke Udovičiće i Filipoviće. Obišli ceo svet, igrali po Italiji pa
onda sad pravac u ovu našu Italiju u srcu Šumadije. Ima se, može se. Odakle, pitamo
se mi po gradu. A ono sve po sistemu primaj i ne pitaj! Kragujevac je srpski
Detroit, grad Fiata, grad sporta, grad mladih, grad... Puno mi srce.
Ako i treba! Što i da ne ulažu u sport? Uvek se
govorilo da treba ulagati u sport, da sklonimo mlade sa ulice. Naravno.
Procvetali nam svi sportovi. Evo vaterpolo, pa odbojka, i košarka, i oba
fudbala (i standardni i onaj američki). I baš onomad dolazila Zvezda. Dobro
Radnički se nije baš proslavio na startu. Ali nije to najvažnije. Bitno da su
se mladi povukli sa ulice, pa lepo svi onako mirno pohrlili na stadion za
sportom. A ne po ulici da se biju i lome. Grad je bio pun policije. Ne kapiram
što, kao da smo mi divljaci neki a ne civilizovan svet.
Pa je onda logično da u tom tako sportskom gradu jedna
od glavnih parola bude ona „U zdravom telu zdrav duh“. Fizička aktivnost pre
svega. Džabe učiš čoveče! Nije ovde to na ceni. Ako završiš fakultet šanse da
se zaposliš ti drastično opadaju. Fizički rad ti se ovde više ceni. Evo ljudi
brišu fakultetske diplome iz CVa da bi dobili mesto uz proizvodnu traku Fiata
ili neke prijateljske fabrike. Da zasuku rukave i podmetnu grbaču. Ali i
ojačaju mišiće. A posle i da gledaju ovaj novi 500L pod staklenim zvonom u
centru. Što, da neće možda nekad da uzmu ključeve i sednu u njega?
Tako pre neki dan svracao kod mene drugar iz osnovne. Ja
bio na poslu. Subotom, standard. Mislim, nije svraćao kod mene zbog mene.
Svraćao dečko da očita struju. Seo na bicikl, okreće pedale i očitava od kuće
do kuće. Rekreacija a i neka kinta padne. Odlično, super varijanta. Lepo i
korisno! Samo u Kragujevcu ima. I treba da se rekreira. Ko zna koliko se
fizički ulenjio prethodnih godina kad je u roku, kao jedan od najboljih,
diplomirao na Medicinskom fakultetu u našem nam Kragujevcu. E! Doktor pa
očitava struju.
Javi meni sestra da je bio. Reko, je l si sigurna?
Kaže jeste. Ja proverim, kad ono stvarno on. Kaže, ide da stažira ali od posla
posle slaba vajda, pa ono da zaradi neki dinar, vajdica mu. I ja se iznerviram.
Skroz! Zbog svega! I zbog mene i zbog njega i zbog vaterpola i zbog onoga nam
krsta i zbog...
Za mene sam dosta kukao već! Njemu svaka čast. Nekima
bi bilo ispod časti da sa fakultetskom diplomom idu okolo i očitavaju struju. On
je zbog toga u mojim očima samo još više porastao. Za vaterpolo ste se zajebali
malo. Ima samo odabrani da ga gledaju sa one jedne male tribine na bazenu. Kad
su nam planovi toliki bili što ne napravismo pravu rimsku arenu. Ili je bolje
ovako da se stoka ne bije ko što se bije na utakmicama. Zbog onoga mi krsta...
Ma neću!
A nekako mi osećaj kao da nas svi zajebavaju! Kao
Karićke ono pre neku godinu kad su pevale „Srbijo, najlepša bajko, Srbijo, oče
i majko“. Soundtrack imamo, a dokle će serija da traje videćemo. Ako bude bilo
struje uopšte!
obozavam naslov. zanimljiv blog !
ОдговориИзбришиcitamo te, prati nas ;-)
http://lifestylenotesbyaf.blogspot.com/