Savremeni Japan Kouhei Ashinoa
Ne znam zašto ali čini mi se da je još rano da krenu špekulacije oko
dobitnika Nobelove nagrade za književnost za ovu godinu. Koliko ja znam ta dodela
je uvek negde krajem oktobra. Možda ne želim da prihvatim da se leto polako
završava (mada jesen volim najviše) ali mi se ipak čini da je prerano. No već
je krenulo. Po britanskim kladionicama, ne verujem da postoji po ovim našim,
nismo mi tržište za to.
I na jednom domaćem sajtu pročitah pre neki dan da najviše šansi za nagradu
ove godine ima Haruki Murakami. I prethodnih je bio na samom vrhu. Ko me zna,
zna da mi je to jedan od dva omiljena pisca. A i već sam pisao o tome.
Počelo je tako što sam se jednostavno zainteresovao za japansku kulturu.
Nekako preko arhitekture. Sve ove savremene svedene forme u svetskoj
arhitekturi negde duboko nose koren iz japanske filozofije izgradnje. A i
njihovi savremeni arhitekti su jedni od vodećih u svetu. Sve to naravno ima
veze i sa ekonomijom, ali neću ovde o tome.
Sasvim sam slučajno u potrazi za nekom knjigom uzeo Murakamija, na jednom
štandu za vreme nekog od sajmova knjiga. I posle te jedne pročitao sve što je
prevedeno. Nisam siguran ali čini mi se da je sve počelo da menja mesto, pa se
iz želje za upoznavanjem Japana izrodio Murakami, a onda iz želje za čitanjem
njegovih knjiga pojačala želja za upoznavanjem japanske kuture. One svakodnevne.
Kako izgledaju gradovi, ulice, zgrade, šta ljudi jedu, piju, slušaju, gde
izlaze... I onda ne čudi što mi u njegovim knjigama ni malo ne smetaju delovi
koje, neki bi rekli, pisci vešto ubacuju da produže roman i uspore radnju.
Naprotiv, prija mi kad neko od junaka kuva, odlazi u kupovinu, na piće ili bira
ploče i knjige sa police.
Tragajući po netu za Japanom naišao sam na jednog drugog Japanca. I ono što
on radi mi se učinilo interesantno i blisko Murakamijevim knjigama. Njegovo ime
je Kouhei Ashino. U početku se bavio
3D animacijom a onda je rešio da postane ilustrator. Ovde vam predstavljam
seriju radova rađenih vodenim bojama čija je tema svakodnevni život u Japanu.
Radovi su deo televizijskog programa Trip to Japan.
Ko je čitao Murakamija možda će na ovim slikama prepoznati saobraćajni
kolaps u Tokiju, mirna stara stambena predgrađa, snek barove i restorane ili
knjižare. A ko nije čitao i ne voli da čita može i na ovaj način da se upozna
sa japanskom svakodnevicom.
Više radova ovog umetnika možete naći na njegovoj zvaničnoj flickr stranici.
Volim ovakve postove :) Korisno i definitivno cu pronaci nesto za citanje... Mada, sad si me naterao da se zamislim sta sam citala i od kojih japanskih pisaca... Neverovatno koliko ne pamtim te stvari. Nego, moram da pitam, jel ti nije Zaga predavala srpski? Znas zasto pitam - jednom prilikom sam rekla na casu "citala Solohova" i Zaga je potpuno odlepila :) Sad je se setim svaki put kad pokusam da kazem sta sam i "koga" citala :) Zaga k'o Zaga :)))
ОдговориИзбришиNije mi predavala Zaga. Bio sam prva smena i predavala mi je Mira. Ali nekako nije bas uticala na moj knjizevni ukus, mada pozdravljam sto je od svih knjiga koje smo radili kao omiljenu izdvojila Dervis i smrt.
ИзбришиOd Japanaca ja jos i Jukio Misimu i Nacuki Ikezavu (ok, njihove knjige, da ispostujemo Zagu). A ako si za nesto od Murakamija javi se, pozajmljujem
Izvini, Jovane, znam da vadim iz konteksta, ali tebi je Murakami stvarno jedan od dva omiljena pisca?
ОдговориИзбришиInace, cini se da bi ovaj lik (Kouhei Ashino)opusteno mogao da ilustruje Murakamijeve knjige. Tacno sam ovako zamisljala prizore Japana dok sam ga citala.
Stvarno mi je Murakami jedan od 2 omiljena pisca. Bas uzivam dok citam njegove knjige, samo jos da nastave sa prevodima, ovo do sad prevedeno sam sve procitao. A ove slike cim sam video spojio sam ih sa njim. I zanima me da li je iznenadjenje sto volim Murakamija bilo pozitivno? :-)
ИзбришиP. S. Drugi omiljeni mi je Milan Kundera.
ah taj Japan :) divno
ОдговориИзбришиkad se budemo videli ponesi meni nešto od Murakamija po ličnom izboru, baš si me zainteresovao sad, a nisam ga čitala :(