.png)
O knjigama
Pre neki dan je bio Svetski dan knjige. Evo i precizno,
23. aprila. Tog datuma 1616. godine umrla su dva velika pisca svetske
književnosti, Šekspir i Servantes. Onda je Unesko neke godine ovaj datum
proglasiom za ovo što on sad jeste i, znate kako se kaže, ostalo je istorija. E
pa kao da nije. Bilo to skoro, a kako smo krenuli pitanje je da li će i biti
istorija.
Pošto ja ovde često pišem i o književnosti (ne baš
često, kapiram kako stojimo sa tim pa da ne smorim) palo mi bilo na pamet da napišem
nešto i povodom tog dana. Verovatno je logično da neko ko piše, pa makar i
ovako opušteno, slobodno i neobavezno kao ja ovde, voli knjige. Da voli da
čita. A opet nisam hteo sebe nikako da upisujem u taj dan pošto sam realno
mnogo daleko od nekog ko bi mogao da taj dan oseti onako baš kao svoj.
Razumete, ne samo kao konzument. Mnogo
daleko a velika je verovatnoća da će tako i da ostane zauvek.
Onda sam hteo samo da navedem neke odlomke iz knjiga
koje sam čitao u poslednje vreme. Nekad su me nervirali odlomci, pa i danas me
malo nerviaju. Nije to to, kad nešto tako istrgneš iz konteksta, amputiraš ili
koji god hoćete izraz, ne može nikad da bude kao kad naletiš prvi put pa te baš
ti redovi, a ne oni pre ili posle, oduševe. Ali sad ih zapisujem, onako u
telefon, u „notes“. I stoji tamo: Kundera – Besmrtnost, Albahari – Gec i Majer,
Slobodan Tisma – Bernardijeva soba... Ispod svakog naslova neke rečenice. I na
kraju ipak nisam ništa prekucavao za ovde. Dosta je tog dana bilo akcija i
svega, glumci i spotisti i ko zna ko još, igrali su se bibliotekara i sve nešto
u tom stilu. I prođe i taj dan.
A onda juče naletim ne neki od ovih kataloga iz nekog
supermarketa, i tamo iza suhomesnatog i kiselih krastavčića na akciji, stoji
ponuda „Idealan spoj“.
Uz kupljenih 2 puta
po 200 g Grand kafe, na poklon dobijate knjigu.
Stanem, okrenem, pa vratim ponovo i ono opet stoji,
nisam se prešao. Ok, znao sam za onu foru sa Čolinim cdom i praškom za veš, ali
ovome se nisam nadao. A i nekako mi nije baš ni jasan taj potez marketinških
magova. Ok, ovo za prašak, idemo ciljano. Prašak najviše kupuju domaćice, žene
srednjih godina, koje su u zemlji Srbiji ili bile, ili su i dalje zaljubljene u
Čolu, pa će neka sigurno i da se upeca da umesto planinske svežine ovog puta
ipak uzme dan i noc.
Ali koja je verovatnoća da će u istoj ovoj zemlji
Srbiji, knjiga bilo koga da privuče? Još knjigom mamiš kupca za kafu. Pa kod
nas ko šta radi samo se ispijaju kafe! Ostalo nam od Turaka valjda i
pozdravljam. I jeste dobra kombinacija, to kafa i knjiga. Skuvaš kafu, pa
sedneš da čitaš. Ali ne ovako, nego lepo odvojeno, knjigu koju sam izaberes.
A ove što idu uz kafu? Nešto se plašim da će da završe
na nekoj polici, sa strane, skrajnute, neotvorene. Meni nešto nije to baš za
knjige. Pitanje da l će i prašinu pošteno sa njih da brišu. A ako neka snajka
nekoj drugoj snajki tako uz kafu donese zapakovanu i knjigu, ne bi me začudilo
ni da je ova onako frljne negde u neko ćoše ili da detetu da je cepa i šara po
njoj. A na to se ovaj Ficdžerald jadan obrne u grobu sa sve svojim Getsbijem. Ili
još gore, neka od njih može da završi i kao potpala za neku vatru. A moja baba nije
koristila za potpalu ni knjigu Tomislava Nikolića koju je neko doneo na vrata
pred neke izbore sad već davnih devedesetih, dok je baba još bila živa, Toma
bio u radikalnoj stranci, a mi ložili šporet na drva. A nije bila Tomin
pristalica, ali je uvek govorila da knjige treba čuvati.
Pa tako, ko ne voli da čita, što je stvar ličnog
izbora (izvinjavam se za ovu reč, koristim je drugi put u tekstu a svima nam se
smučila već), ne mora ni da kupuje knjige na metar ili uz 400 g kafe. Jeste
lepo da stoje na polici, ali nije im samo tamo mesto. Neko drugi bi ih možda i
čitao. Džabe skupljaju prašinu i zauzimaju prostor.
A ko voli da čita, na današnji dan 1910. rođen je Meša
Selimović. Ja sam od njega čitao samo Derviš i smrt. A danas sam prišao polici,
izvukao iz drugog reda knjigu Sjećanja, prema preporuci, i počeo da čitam. Da
ne bude da knjige samo stoje. Na početku stoji iscrtana dečija ruka i nešto
niže se pisac pita: „Pa za koga ja to pišem?“
Постови
Ni ja nešto ne volim citate i odlomke, jer što reče - svaki put ih doživim drugačije, zavisnosti od ugla posmatranja, konteksta i sl. Ali neplanirano, evo već nekih bogami desetak godina, vodim neki "dnevnik čitanja", odnosno tamo zapisujem neke zanimljive odlomke dok čitam. Nekad me listanje tih odlomaka vrati u taj prvi osećaj kada sam ih pročitala, a nekada se zapitam "zašto?". Mada je i to dobar indikator kvaliteta pročitane knjige - više odlomaka ima iz dobre knjige. Recimo iz "Despot i žrtva", Dobrilo Nenadić. Preporučujem...
ОдговориИзбришиA što se tiče ove kafe sa knjigom - zašto da ne? Mnogi tako neplanirano kupe knjige, pa makar i za poklon. Vrhunac kiča i šunda je i dalje talking stone sa "Lepše je sa kulturom", tako da posle toga teško da nešto može da nas iznenadi...
Priča veoma životna, pohvaljujem, pravi odraz naše svakodnevice. Nekako, 'otvara' treću (današnju) dimenziju knjige. Ne mislim samo na "miris i ukus" (kafe), ne smeta mi mnogo!... I ja često pokušavam da dok čitam 'izdvajam' rečenice i citate, ali radije ih pamtim, koliko god, nego zapisujem. Jer, nekako, korisniji su mi u glavi nego negde na papiru, pa kol'ko traju da traju!
ОдговориИзбришиHtedoh da istaknem (i): putevi knjiga su Gospodnji. Ovaj tvoj pitak i čitljiv blog još jedan je ukazatelj!
Ovih dana, slučajnost ili ne (zbog Dana knjige), predložim svom prijatelju Dobrici Nenadoviću (a 'Clarice' u prethodnom komentaru pomenu: Dobrilo Nenadić), da postavi naslove svojih knjiga na FB-profil (Dobrica Nenadovic), a odmah i odabrani citat-odlomak iz jedne knjige (biće ih još!)... Preporučujem, knjigaa radi.
Pozz D. P.
Hoces da kazes da te pominjanje Dobrila Nenadica podsetilo na Dobricu Nenadovica?
Избришиhttp://www.goodreads.com/author/show/4398255.Dobrilo_Nenadi_
http://www.dobrilonenadic.com/
Ja volim odlomke i citate i rado ih piskaram svuda gde stignem :) Slazem se da je danas malo ljudi koji citaju,nazalost,i onda me ni ne cudi sto knjige poturaju svuda gde stizu,pa cak i tamo gde im definitivno nije mesto.Kao kada bi u biblioteci mogli da kupimo kutiju kafe i prasak za ves :) Kad si vec pomenuo Mesu Selimovica,ja ti preporucujem ''Tvrdjavu'',fantasticna je ;)
ОдговориИзбриши