Samo Vlada... i Gile... i 2 gitare...

18:51 društvo , muzika , umetnost 0 Comments

Umro je Vlada Divljan.

Okacio sam na fejsbuk pesmu od Idola, omiljenu sa onog albuma za koji kažu da je najbolji u istoriji ex Yu rok muzike. I jeste jako dobar, jer je i više od muzike, jer je udružena i muzika i književnost i umetnost uopšte. I jer mi je Rusija zvučala baš kao u njihovoj pesmi, kad smo tamo putovali onda na ekskurziju. Dobro, zvučala je i kao kod Bajage, ali i ovako. I pre svega ovako.

Vrtela mi se pesma na "repeat" sve do malopre. A onda sam se setio da nije to "moj Vlada Divljan". Ova je pesma nastala još dok ja nisam bio ni u višegodišnjem planu i eto, znam da je moji matori verovatno nisu voleli, ako su je uopšte i čuli. Nisu oni u tom fazonu.

Moj Vlada Divljan je samo Vlada. Sigurno nisam ni znao kako se preziva. I fali mu Gile. I dve gitare.

A meni je višak skoro ceo život. Pa zamislim da zbacim godine i pustim na "repeat". Ko kad sam kao klinac premotavao.

Da se razumemo, realno nisam veliki fan. Pre nekoliko meseci sam ga gledao u emisiji TV lica i bio je baš odličan lik. Mnogo bolji od većine današnjih, koliko god zvučalo otrcano. Pa mi nešto žao...

Uveče kad legnem da spavam obavezno pustim neku muziku, da ne zaspim u tišini. Za večeras znam šta ću na "repeat"...

Spavajmo, sanjajmo...

Spavajmo, sanjajmo...

I, nije umro Vlada Divljan! (koliko god zvučalo otrcano)