2013...

15:43 0 Comments




0 коментара:

Hobit, na drugačiji način

00:16 , , 0 Comments

Danas je u naše bioskope stigao film Hobit. Svi već verovatno znate da je to priča koja prethodi Gospodaru prstenova. Voleli ili ne voleli epsku fantastiku i sve karaktere i događaje iz Tolkinovih priča, fimovima iz čuvene trilogije nikako se ne može sporiti kvalitet. Filmski je to odrađeno na najvišem nivou u svim segmentima.

Ovde moram da priznam da nisam od onih koji su mnooogo ludi za ovim žanrom. Mada, kad smo već kod fantastike uvek sam pre za epsku nego za naučnu. Epsku fantastiku sam oduvek posmatrao kao jednu vrstu mitologije i zato mi je i bila interesantna. A od Tolkinovih knjiga upravo je Hobit jedina koju sam pročitao (gledao sam filmove na dalje). Zbog toga mi se čini da ovaj film iščekujem nekako više nego one prethodne.

A u svoj toj prašini koja se podigla oko ovog filma, pre neki dan sam naleteo na internetu na odlične ilustracije karaktera iz knjige Hobit. Koliko se sećam, upravo sam ovako nekako i ja zamišljao Bilba Baginsa i Gandalfa. Dobro, možda su uticaj na autora imali i karakteri iz filmova, ali ipak su ilustracije i više nego uspešne. U isto vreme i veoma spretno iscrtane i nekako dečije, naivne, što je za ovakvu priliku posebno dobro. Autor je američki ilustrator Erik Krenz. A ako vam se dopadaju ove ilustracije pročešljajte i njegov sajt i blog.

0 коментара:

RRRRRRRROLL.gif

18:32 , , , 1 Comments


Je l volite gifove? Ja sam ih oduvek voleo, a čini mi se da su tek u poslednje vreme postali baš popularni. U prilog tome govori i to da je prošle nedelje Oxford English Dictionary reč „GIF“ proglasio za američku reč godine. Glupe li kategorije, realno. Mada ne znam, možda bi bilo interesantno da to postoji i kod nas. Zamislite reči godine tamo devedesetih: demonstracije, embargo, sponzoruša... ili nešto kasnije silikon, rialiti, inkluzivno... I korporativno naravno!

No, da se vratim na gifove. U mojoj oblasti (arhitekturi) gifovi su veoma zgodni za predstavljanje nekih šema, načina slaganja i formiranja objekta, dijagrama funkcija... Čak sam i sam već pravio neke gifove.

Ranije su oni bili prvenstveno u vidu nekih crtanih likova ili kompjuterskih 3D formi. Kao da je sve to neko vreme zaobilazilo fotografiju. Negde od prošle godine gifovi su dosta zašli i u svet fotografije kroz Cinemagraph – animirane fotografije. Sa njima se gubi granica izmedju fotografije i video zapisa i upravo je to ono što ljude najviše i privlači. Ne mogu baš da se štampaju, bar ne još uvek, ali zamislite novine neke tamo 2074. Dobro, neće baš i na čituljama da stavljaju slike u gif formatu, ali bi sigurno obogatili stranice sporta, zabave, pa i hronike.

1 коментара:

Ko je kriv?

16:59 1 Comments


Jeste, živimo u zemlji seljaka na brdovitom Balkanu. Jesmo ovakvi kakvi jesmo, i da generalizujem i da ne generalizujem. Daleko od toga da smo zlatni, ali koji narod pa to i jeste? Ali ako smo Srbi, istovremeno smo i ljudi!

Bio sam mali u onom prošlom ratu. Ratova je bilo više pa ih tako raspoznajemo, poslednji, prošli, onaj tamo... Znate na koji danas mislim. I kao kroz maglu se sećam svih tih stvari. Oca koji nije bio kod kuće neko vreme, užasnih snimaka na TV dnevniku kad smo mi najmlađi morali da ćutimo i pustimo starije da na miru prate, nekih ruševina, redova ljudi sa malih ekrana i onog dečka koji je, star jedva desetak godina, vozio od negde daleko do nas.

1 коментара:

Arhitektonski čas_Šumarice_Kragujevac_19.10.2012.

19:01 , , , 3 Comments


Manifestacija Arhitektonski čas (19.10.2012.) je zvaničan deo ovogodišnjeg programa Oktobarskih svečanosti, Kragujevac 2012. Pokrovitelj manifestacije je Grad Kragujevac, a nosilac udruženje Neformalna organizacija arhitekata - NOA iz Kragujevca. 

3 коментара:

Dotakli smo dno ali i dalje plivamo... u bazenu!

00:42 , , 1 Comments


Dotakli smo samo dno. Ovog puta stvarno. Ne, sve ovo do sad je bilo nekako i tamo i vamo i jeste, nama se činilo milion puta da nema dalje, i milion i prvi put opet da nema dalje. I sve nešto držiš da će da krene na bolje, pojma nemam na osnovu čega ali držiš, valjda onaj ničim izazvani... a ono... Samo u stvari čekamo da brod konačno potone. Oni pametniji se valjda odavno iskrcali. E pa sad ga grebemo po pesku debelo!

Znate ono kad kažu hleba i igara? Pre neko veče ja lepo skapiram da na RTSu ove godine režu nešto Ligu šampiona. I još na to neke fore sa prenosima kvalifikacija za evropsko kao od kuće, neće Acu da šalju da vidi sveta. I zamislim se debelo. Pogodilo me, stvarno! Mislim ne pratim ja fudbal, od Lige šampiona ispratim finale i neku utakmicu pre. Ali da me je pogodilo jeste bogme dobro. Najvažnija sporedna stvar na svetu pa još da nam je daju na kašičicu! Pa nama su ovde ostale samo te sporedne stvari. To je nekako jedino držalo ovaj narod. Nole i kompanija. Mislim i košarkaši krenuli da gube od Izraelaca i kojekakvih, al da nam još i fudbal smanuju! Tu se bar realno nismo nadali nekim uspesima, al gledaš ih kako trče svejedno. Ostadosmo polako bez igara.

1 коментара:

Urbana reciklaža via Instagram

18:56 , , 4 Comments


Prošlog petka realizovan je projekat Urbana reciklaža grupe NOA (Neformalna organizacija arhitekata), čiji sam i ja član. Pisao sam već o tome ovde. Dobili smo finansiranje projekta na konkursu Centrifuga 2012 koji organizuju Erste banka i BCIF. Znam da sve ovo nije neka mnooogo velika stvar ali sam isto tako uveren da je ono što smo napravili u potpunosti pozitivna stvar.

Interesantno je bilo nakon projekta sve sprovesti i u realnom prostoru. Izvođenje, šta je to? I onda redom, jedna po jedna stvar, mnogi problemi, mnoga rešenja, nešto ne može baš kako je zamišljeno, nešto ne može gde je zamišljeno... pa na kraju dobiješ nešto što nije u potpunosti onako kako si zamislio ali je dobro. Pa valjda je i to deo kreacije, kad radiš i menjaš, negde zato što hoćeš bolje, negde zato što moraš.

I dok smo radili, ja sam po želji nekih koje je zanimalo kako sve napreduje, fotkao i „kačio“ fotografije na instagram. A sa instagrama i na twitter. Na facebook ne, nekako mi instagram više ide uz twitter. I sad kad sam pogledao sve te fotografije na jednom mestu, onako kvadratne i propuštene kroz one filtere, nekako se lepo spojila priča kako je teklo to poslednjih dana... Nešto kao na onoj reklami „Ovako mi ekomotivišemo“.

Pa evo ovde, dok ne sredimo zvanične fotografije, ne saberemo sve utiske i složimo i zvaničnu priču, finalizacija Urbane reciklaže grupe NOA via Instagram!

4 коментара:

Savremeni Japan Kouhei Ashinoa

23:12 , , 5 Comments


Ne znam zašto ali čini mi se da je još rano da krenu špekulacije oko dobitnika Nobelove nagrade za književnost za ovu godinu. Koliko ja znam ta dodela je uvek negde krajem oktobra. Možda ne želim da prihvatim da se leto polako završava (mada jesen volim najviše) ali mi se ipak čini da je prerano. No već je krenulo. Po britanskim kladionicama, ne verujem da postoji po ovim našim, nismo mi tržište za to.

I na jednom domaćem sajtu pročitah pre neki dan da najviše šansi za nagradu ove godine ima Haruki Murakami. I prethodnih je bio na samom vrhu. Ko me zna, zna da mi je to jedan od dva omiljena pisca. A i već sam pisao o tome.

Počelo je tako što sam se jednostavno zainteresovao za japansku kulturu. Nekako preko arhitekture. Sve ove savremene svedene forme u svetskoj arhitekturi negde duboko nose koren iz japanske filozofije izgradnje. A i njihovi savremeni arhitekti su jedni od vodećih u svetu. Sve to naravno ima veze i sa ekonomijom, ali neću ovde o tome.


Sasvim sam slučajno u potrazi za nekom knjigom uzeo Murakamija, na jednom štandu za vreme nekog od sajmova knjiga. I posle te jedne pročitao sve što je prevedeno. Nisam siguran ali čini mi se da je sve počelo da menja mesto, pa se iz želje za upoznavanjem Japana izrodio Murakami, a onda iz želje za čitanjem njegovih knjiga pojačala želja za upoznavanjem japanske kuture. One svakodnevne. Kako izgledaju gradovi, ulice, zgrade, šta ljudi jedu, piju, slušaju, gde izlaze... I onda ne čudi što mi u njegovim knjigama ni malo ne smetaju delovi koje, neki bi rekli, pisci vešto ubacuju da produže roman i uspore radnju. Naprotiv, prija mi kad neko od junaka kuva, odlazi u kupovinu, na piće ili bira ploče i knjige sa police.

5 коментара:

Erlend Lu - Fvonk, o premijeru, psovkama i "nekulturi"

20:11 , , , 0 Comments


Pre neki dan su osudili Brejvika. Na 21 godinu zatvora. Znam ja da su zakoni u Norveškoj drugačiji i da je to neka varijanta da posle može da mu se produži zatvor ali meni je skroz bez veze. Za tolike živote samo 21 godinu, meni u ovom trenutku pre svega stvarno poražavajuće zvuči.

Nego, ovo mi je bio odličan povod da se vratim na jednu temu koju sam, učinilo mi se u jednom trenutku, bio ispustio. Norveška je u pitanju, tačnije poslednja knjiga trenutno najčitanijeg norveškog pisca kod nas, Erlenda Lua. Pročitao sam je pre nekih mesec dana, nisam stigao da napisem utiske i mislio da je prošlo. Ali sad hoću da skrenem pažnju pre svega zato što mislim da je trenutak odličan baš za čitanje ove knjige.


Roman Fvonk,kod nas u izdanju Geopoetike, je tipična luovska proza. Za one koji do sada nisu čitali ništa od ovog književnika (psihologa po profesiji) mogu da kažem da, bar što se mene tiče, to znači da je izuzetno pitko napisana, lakih rečenica ali i dubokih značenja. Ok, možda ovo sad uz činjenicu da je čovek psiholog sve skupa može da vas odvuče na pomisao da je u pitanju još jedan kaluđer sa nekim besnim kolima ili nešto slično od te popularne psihologije. Ali kod Lua se ne radi o podsvestima i stanjima duše ili samokontole kojom možemo ovo ili ono. Čovek jednostavno kroz situacije i postupke svojih junaka tera i nas ponekad na preispitivanja, onako ne postavljajući nama direktno ciljeve i ne dajući nam nikakve direktne savete. Kako književnost i treba da deluje, bar ja tako mislim.

0 коментара:

Srećan mi blog rođendan!

00:07 10 Comments


Pre tačno godinu dana sam počeo da pišem blog. Znate onaj prvi tekst. I sad posle te godine evo pišem ovaj 39. post po redu. I nije loše, ako uopšte treba nešto i da sumiram. Jer ovo što radim ovde radim pre svega za sebe, zato što volim da pišem. I nema kome da se pravdam ili podnosim nekakve račune.

Opet, ima jedan pasus iz tog prvog teksta, iz neke radne varijante (tad sam to još kao imao). Bilo mi je mnogo teže tad da objavim bilo šta. Nisam siguran zašto ali taj prvi tekst sam napisao, prosledio na čitanje osobi od poverenja, pa ostavio da odstoji. I  posle par dana opet otvorio, izbacio neke stvari da ne smaram i onda tek objavio. Činilo mi se valjda da će baš nešto da bude ako ne bude sve na svom mestu. Ma daj. I taj jedan izbačeni pasus govori baš o tome zašto pišem blog.

10 коментара:

Olimpijske igre - nova arhitektura Londona

15:01 , 1 Comments


Olimpijske igre kreću! I zvanično večeras, mada su prve utakmice već odigrane pre neki dan. Ženski fudbal doduše koliko sam shvatio je prvi startovao, pa ono izvinite dame sa kostobranima, ali realno ko to još gleda? Mislim neću da poreknem da su iste za nijansu ženstvenije od bacačica kladiva i diska i... ma bilo čega što se baca, ali daleko od dovoljnog da sad neko sedne i kao nešto gleda.

No, ono pravo, otvaranje, ceremonija i sve to tek večeras! I sad, većina zna čime se ja primarno bavim, i kako se tako zanimam i pratim ove svetske blogove o arhitekturi i dizajnu, hteo sam ovde da vam skrenem pažnju malo i na arhitekturu.


Moglo bi se reći da je Olimpijada jako zakoračila i u ovu oblast svojim takmičarskim duhom. Najveće svetske zvezde arhitektonske scene godinama pre Olimpijskih igara lome koplja ko će projektovati sve one objekte u kojima se održavaju sportska takmičenja. E sad, pošto se radi o prestižu, ali i pre svega o veeelikim parama, mislim da su barona de Kubertena malo ostavili iza sebe, pa ono “važno je učestvovati” ne da ne pije vodu nego... Šta ćete, od nečega mora da se živi.

1 коментара:

Centrifuga, NOA i urbana reciklaža

23:47 , , , 11 Comments


Neki od vas su do sada već čuli za konkurs ERSTE banke Centrifuga. Mada većina verovatno nije, što sam skapirao iz svakodnevne priče, kad onako uz put pomenem. Ne znam zašto je to tako, čini mi se da su se dosta izreklamirali, a i evo ponavljaju istu priču već šestu godinu za redom, nisu od juče. I dobra je priča, skroz. Onako korporativno odgovorna (al’ ovo zvuči!). Pa najpre sledi malo pojašnjenje cele priče.


Erste Bank a.d. Novi Sad podržava mlade i njihove inicijative u oblasti kulture u Srbiji programom donacija namenjenih neprofitnim organizacijama. Program se realizuje u partnerstvu sa Balkanskimfondom za lokalne inicijative — BCIF. Centrifugu, putem pisma podrške, podržava i Ministarstvo kulture informisanja i informacionog društva Republike Srbije.

Cilj programa Centrifuga jeste da aktivira mlade od 15 do 30 godina da pokrenu kreativne kulturne sadržaje u mestima u Srbiji u kojima posluje Erste Banka, osim na teritorijama gradova Beograd, Niš i Novi Sad. (znam, ovo zvuči kao ona jedna politička opcija ali čini mi se da nije to to). Sredstva su namenjena lokalnim, omladinskim neprofitnim organizacijama i neformalnim grupama koje se kreativno bave pitanjima kulturnog aktivizma u svojim mestima. 

Ove godine se na konkurs pristiglo nešto više od 60 projekata. Za finansiranje je odabrano 7 projekata. Među njima je i projekat koji smo na ovaj konkurs poslali moje kolege i ja, pa ovde malo više o našoj organizaciji i samom projektu. 

11 коментара:

Arsenal fest, Kragujevac, godina druga, 3 festivalske noći, 2 bine, 30 izvođača_02

17:19 , , 0 Comments


Napomena: Tekst o Arsenal festu mi se nenamerno dosta odužio pa sam rešio da ga objavim u 2 posta.

Tako da, sa na mahove lošim i na mahove dobrim zvukom, sve svirke su manje više bile dobre do odlične. Opet zavisi u mnogome od afiniteta. Ovde ću da pomenem samo neke koje su meni bile najbolje.

Eyesburn je dobro odradio svirku. Svi su se pitali da li će Kojotu biti mnogo svetlo pošto su nastupali među prvima pa još noć nije potpuno pala, i ko će ovoga puta da zameni gospođicu/gospođu Još uvek budni sa. Ali napravili su dobru atmosferu, bilo je dosta mahom mladje publike koja je uživala uz novije stvari, ali su svirali i neke starije pesme još iz devedesetih. Ja ih lično nikada nisam nešto slušao ali me to nije sprečilo da se prodrmam sa masom!

0 коментара:

Arsenal fest, Kragujevac, godina druga, 3 festivalske noći, 2 bine, 30 izvođača_01

17:06 , , 0 Comments


Napomena: Tekst o Arsenal festu mi se nenamerno dosta odužio pa sam rešio da ga objavim u 2 posta.

Ok, možda sam malo i zakasnio sa ovom temom. Ali eto nisam stigao do sad. Nije da nisam planirao da napišem izveštaj još u nedelju dok se nisam pošteno ni otreznio od poslednje festivalske večeri ali mi se nekako iskralo vreme i danas sutra... Pa sam posle pomislio da ne pišem uopšte ali neki su valjda očekivali da izbacim utiske. A i volim da pišem baš o ovim stvarima. Jedan od prvih tekstova je bio baš o onom drugom festivalu kod nas u Kgu i sad da ne iskuckam o ovom koji je originalni i istina bez velike konkurencije ali najbolji, ne ide.

Znači: Arsenal fest, Kragujevac, godina druga, 3 festivalske noći, 2 bine, 30 izvođača.


0 коментара:

Arsenal fest – korak u budućnost

22:35 , , , 6 Comments


Pre jedno pola godine sam hteo da pišem o prostoru starog Kneževog arsenala u Kragujevcu. Izuzetan primer industrijske arhitekture sa prelaza iz XIX u XX vek. Tada su lokalni mediji javljali da je grupa huligana polupala prozore i dmolirala šta ti ja zna sve. Pominjala se šteta od više hiljada evra. Pa sam hteo da ospem paljbu i po nesavesnim ljudima i po gradskoj vlasti koja nije dovoljno zaštitila sve ali sam na kraju ipak rešio da je bolje da ne mračim i ja još više. Već sam imao jedan post na sličnu temu baš tih dana.

6 коментара:

Zašto verujem da će nastavak serije Otvorena vrata biti dobar

21:22 , , 7 Comments


Složiće se mnogi da je serija Otvorena vrata jedna od najboljih, ako ne i najbolja, ikada napravljena na ovim prostorima. Svaka čast i Gigi i Emiliji, i Prletu i Tihom i mnogim drugima ali realno, Cakana, Dragoslav, Bata, Milica i ostala ekipa su ipak za pedalj ispred svih.

Odličan koncept sitkoma preuzet sa zapada originalno je uklopljen u naše podneblje. U vreme i mesto. Mada će neki reći da je serija bila ispred svog vremena. Možda i jeste, ne mogu da tvrdim, percepcija mi je onda bila mnogo drugačija. Ali gledao sam je i voleo i kada se premijerno prikazivala, nemajući pojma o čemu oni to, i nebrojano puta kasnije, kada sam razumeo gotovo sve fore. Neke doduše tek nakon odslušanih predavanja iz Istorije moderne umetnosti i dizajna na fakultetu. I onda uvek kad mi neko kaze da je serija glupa samo odćutim. Ok, poštujem mišljenje, ali za ovo ti je potrebno određeno predznanje, opšta kultura i to. A ako nemaš podlogu ne možeš ni da skapiraš, pa ti onda glupo!


Ovih dana opet se podigla prašina oko Otvorenih vrata, ako se uopšte nekad i slegla. Već ste čuli sigurno, snima se nastavak. Kada je onomad Bojana Maljević preko svog tviter naloga objavila vest, u istom danu kada je Srbija osvanula sa novim predsednikom, upravo je vest o Otvorenim vratima bila “najdeljenija” na društvenim mrežama. Ko bi rekao, jednom nešto da baci u senku politiku kod nas!

7 коментара:

Postizborna… pa poslanica!

19:52 , , , 3 Comments


Da, postizborna poslanica. Ništa drugo nikako da mi padne na pamet. Ovo poslanica mi je asocijacija na neke tako velike praznike, verske naravno, i na obraćanje poglavara, znate već. A oko ovih izbora ima onih koji reaguju kao da se sprema neko apokaliptično stanje, pa mi je sve poprimilo i jednu biblijsku notu. Ili nisam smeo poglavare i apokalipsu u isti pasus, ma ni u isti tekst? Da ne prođem kao neki, oko ona 4 jahača... Neću o tome.

Dakle izbori. Kad je onomad bio prvi krug, opet kao slucajno, baš se potrefilo na veliki praznik, ja sam kao i većina nas bio na slavi. I nisam pratio izborne rezultate. To ti je kao da gledaš ceo turnir i propustis veliko finale. Mada, do ovog drugog kruga nisam ni znao šta sam propustio. Iskreno, tek ove godine sam skapirao da ja u stvari volim izbore. Šta volim, obožavam!

Dok je trajala kampanja, koja je gotovo sve nervirala, ja sam nekako uspeo da je posmatram kao jednu veliku parodiju. Radi se i o našim glavama, razumem, ali mislim da sam ovog puta pronašao pravi način. Prst u uvo i okreni na zez!


3 коментара:

O knjigama

23:03 , , 4 Comments


Pre neki dan je bio Svetski dan knjige. Evo i precizno, 23. aprila. Tog datuma 1616. godine umrla su dva velika pisca svetske književnosti, Šekspir i Servantes. Onda je Unesko neke godine ovaj datum proglasiom za ovo što on sad jeste i, znate kako se kaže, ostalo je istorija. E pa kao da nije. Bilo to skoro, a kako smo krenuli pitanje je da li će i biti istorija.

Pošto ja ovde često pišem i o književnosti (ne baš često, kapiram kako stojimo sa tim pa da ne smorim) palo mi bilo na pamet da napišem nešto i povodom tog dana. Verovatno je logično da neko ko piše, pa makar i ovako opušteno, slobodno i neobavezno kao ja ovde, voli knjige. Da voli da čita. A opet nisam hteo sebe nikako da upisujem u taj dan pošto sam realno mnogo daleko od nekog ko bi mogao da taj dan oseti onako baš kao svoj. Razumete, ne samo kao konzument.  Mnogo daleko a velika je verovatnoća da će tako i da ostane zauvek.

Onda sam hteo samo da navedem neke odlomke iz knjiga koje sam čitao u poslednje vreme. Nekad su me nervirali odlomci, pa i danas me malo nerviaju. Nije to to, kad nešto tako istrgneš iz konteksta, amputiraš ili koji god hoćete izraz, ne može nikad da bude kao kad naletiš prvi put pa te baš ti redovi, a ne oni pre ili posle, oduševe. Ali sad ih zapisujem, onako u telefon, u „notes“. I stoji tamo: Kundera – Besmrtnost, Albahari – Gec i Majer, Slobodan Tisma – Bernardijeva soba... Ispod svakog naslova neke rečenice. I na kraju ipak nisam ništa prekucavao za ovde. Dosta je tog dana bilo akcija i svega, glumci i spotisti i ko zna ko još, igrali su se bibliotekara i sve nešto u tom stilu. I prođe i taj dan.

A onda juče naletim ne neki od ovih kataloga iz nekog supermarketa, i tamo iza suhomesnatog i kiselih krastavčića na akciji, stoji ponuda „Idealan spoj“.


Uz kupljenih 2 puta po 200 g Grand kafe, na poklon dobijate knjigu.

4 коментара:

Bliže nam se izbori!

22:54 , , 2 Comments


Poslednjih dana medijski prostor u Srbiji je preokupiran predstojećim izborima. Ok, kapiram ja da je predizborna kampanja u punom jeku. Ali reklame su se gotovo svele na kampanjske video materijale da je došlo do toga da čovek realno može da pomisli kako za vreme kampanje niti treba da peremo stvari, ni da se mi peremo, ni da... znate već, počinju da nam nedostaju reklame i za perfeks, bonux i wash and go (prim. prev. operi i beži). A inače nam se život ogadio i od njih, ali bolje i to nego ovo sad.

Dobro, svi smo se oduševili kada smo videli Noleta kako u reklami naručuje telefonom Duel dan i noć sa sve sloganom „Kupujmo domaće!“ (#not!). Tom Duelu baš nešto loše ide kad toliko ulažu u marketing. Sad ovo a onomad su beše na njega nalepljivali Čolin cd. Ili je to bila reklama za Čolu, ko će ga znati?

No, kad smo već kod izbora, naleteo sam pre nekoliko meseci na jedan veoma interesantan sajt. Reč je o projektu Opendata koji se bavi vizuelnim prikazivanjem statističkih podataka koji se odnose na Srbiju u periodu 1990-2010 godine. Na jako kreativan i interesantan način obradili su razne teme, a neke od njih su u vezi sa dešavanjima na političkoj sceni Srbije. Učinilo mi se kao nešto što može biti zanimljivo, a opet da se može dovesti i u vezu sa izborima. Možda će pomoći ako niste još odlučili za koga da glasate. Mada kažu da se u ovoj kampanji prelama tek nekih 10% birača.

Predsednik Srbije 1990-2010


2 коментара:

Kragujevac Plaza - poslednja oaza

20:29 , , , 13 Comments


Pišem ovde tako o svemu i svačemu. Šta mi naiđe, bude aktuelno, inače ili meni aktuelno u tom trenutku. E pa sad je konačno na red došlo i nešto što je onako malo bliže i mojoj profesiji. A aktuelno da aktuelnije ne može da bude, bar na lokalnom nivou.

Sećam se jednog od predavanja profesora Miška Šuvakovića. Čovek nam je držao Istoriju i teoriju arhitekture (i još neke predmete, al' je ovo bilo na tom predmetu). Na njegovim predavanjima uvek je amfiteatar bio pun i na kraju predavanja posle pitanja: „Je l' ima neko nešto da doda? Kritika, komentar, pretnja?“, standardno bi se čuo aplauz. Toga dana je između ostalog postavio pitanje o arhitektonskim objektima koji su obeležili neke periode u Beogradu. I sam dao odgovor.

Prva polovina XX veka – zgrada BIGZ-a.
Druga polovina XX veka – zgrada SIV-a.
Početak XXI veka – tržni centri.


U tom duhu sam počeo da razmišljam i o Kragujevcu. Koje su građevine obeležile Kragujevac u novijoj istoriji pa do danas? Ok, arhitektura u Kragujevcu nikako po svome obimu ne može da se meri sa beogradskom, što je i logično. Tako da sam u razmišljanju za podelu uzeo širi vremenski period, čitav vek. A i ne želim ovde da razvijam neku suviše stručnu polemiku. Jednostavno ono što bi svakom prosečnom Kragujevčaninu palo na pamet.

XIX vek – zgrada Prve kragujevačke gimnazije
XX vek – zgrada Spomen-muzeja „21. oktobar“
Početak XXI veka – tržni centar Kragujevac Plaza (neće sigurno zatvoreni bazen, o tome sam pisao ovde).

13 коментара:

Bicikl

18:51 7 Comments


Volim da vozim bicikl. Neki kažu i bicikla. I ja sam dugo pričao tako. Nikad nisam znao šta je od ta dva pravilno. Ne znam ni sad. Neki kažu i bajs. Nekad sam pričao i tako. Više ne. Ne volim skraćenice. Ni nadimke. Ma lupam, nemam ništa ni protiv skraćenica ni protiv nadimaka. Ali uz neke stvari mi ne idu. Meni je bicikl bicikl.

7 коментара:

Slobodan Tišma - Bernardijeva soba

20:22 , , 2 Comments


Ok, trenutno verovatno druga najčitanija knjiga kada su domaći autori u pitanju. Znate već... I obe imaju odličan marketing. Ova je dobila Ninovu nagradu. To logično i ide sa nagradama. Poslednjih godina se mnogo polemisalo oko toga koliko je Ninova nagrada realno merilo kvaliteta. I u to se umešala politika, krenulo jedno vreme da se dodeljuje samo stranačkim piscima, ovih ili onih stranaka, standard, kao i svuda. Kakva zemlja, takva i nagrada. Ali realno, kakva je takva je, mi bolju nemamo! A i meni je prošlogodišnja nagrađena knjiga veoma legla, o čemu sam i pisao ovde, pa sam rešio da i ovoj sad dam šansu.

Iskreno otišao sam u knjižaru istog dana kada su objavili dobitnika. I, pošto izdavač nije neka od vodećih kuća u zemlji, knjige naravno nije bilo. I tako, posle 2 nedelje vidim knjigu u izlogu, uđem, uzmem, dođem do kase, a tamo... Mislim da je malo preambiciozno i pre(šta god) tražiti za knjigu od 130 strana 1000 dinara. Pa taman i da je tvrd povez k'o što nije. Uredno knjiga zavijena u omot sa napisom NINOVA NAGRADA i 1000 dinara. Ok, izvadim novčanik, iz novčanika crvenu i kupim. Kad smo se... do pola, ostali u gaćama... i gaće dole.

2 коментара:

Mr Gum/ Gospodin Kreza

16:18 , , 7 Comments


Danas idem na rođendan. Kod jednog velikog slavljenika. Ok, nije u pitanju prvi rođendan i ono kao zbog toga je veliki i te fore. Sedmi je. I pošto pouzdano znam da će ova slavljenica sigurno voleti knjige, mislim i sada ih voli ali voleće i kad poraste, po poklon sam otišao u knjižaru.

E sad, obično ne zalazim puno u onaj odeljak sa dečijim knjigama i ne snalazim se nešto najbolje tamo. Ali mislim da sam izabrao pravi poklon ovog puta. Kupio sam tri knjige iz serijala o Mr Gumu, naši su ga preveli kao Gospodin Kreza. Autor je engleski pisac Andy Stanton ali ono što me je najviše oduševilo su ilustracije u samoj knjizi. Njihov autor je David Tazzyman. Svaka je fenomenalna, bar meni. Znate ono kad neko zna kako da povuče liniju i gde da je zaustavi. Ako bih birao, voleo bih da umem da crtam na neku ovakvu foru.

Tako da, malo sam procunjao po netu, našao neke ilustracije baš iz ovih knjiga i rešio da ih prikažem ovde. Ali verujte, onako na papiru još bolje izgledaju.

7 коментара:

Šta je starije, facebook ili internet?

21:03 , , 3 Comments


Pre neki dan je bio osmi rođendan facebooka. I nešto posle toga su izbacili neke statistike o korišćenju facebooka u svetu, ono koliko ko sati provodi i gde, koje zemlje prednjače, pa onda uže gradovi i znate već. Mi se naravno visoko kotiramo, sad me mrzi da tražim tačno ali koliko se sećam negde smo oko petog mesta. Ne verujem da su se mnogi iznenadili rezultatima. Šta da se očekuje od zemlje koja ima ovoliku stopu nezaposlenosti, koja je verovatno još i veća među mladima? Nego, meni je bilo interesantno da su mnogi komentari povodom toga bili i tipa: „Super, bar u nečemu da smo prvi!“ Ovde nisam bio siguran da li da podignem tablu sa natpisom SARKAZAM ili ne.

Onda sam se setio da mi je pre nekoliko meseci drug poslao link sa nekog bloga koji se tiče upotrebe facebooka. On se bas tada „skinuo“ sa istog i ceo tekst je bio odgovor na moje pitanje: „A zašto?“ Verovatno već pretpostavljate da je autor teksta napljuvao facebook uz one čuvene opaske o gubitku privatnosti, iznošenju prljavog veša, gubljenju stvarnog života i slično. A i komentari su bili ili takvi ili potpuno suprotni, tako da se sve svelo na oštru polemiku za i protiv.

3 коментара:

Slojevito oblačenje - operacija UNTERCIGER

20:23 , , 13 Comments


Danas sam se baš setio pesme jednog lokalnog benda koja kreće stihom: Sedam dana padao je sneg... Au, da znaš! Mislim pesma je još iz osamdesetih ali nešto sumnjam da je inspiracija za tekst proizašla baš iz vremenskih prilika. Ovo ovako kažu da još nije bilo. Kapiram da su svi dosadili sa pričama o vremenu, i lično i mene te priče nerviraju. Ali ovo sad je stvarno nenormalno i prosto ne možeš a da se skroz isključiš. Sve mi izgleda kao početak još jednog ledenog doba o kojem smo samo učili iz geografije, baš kao i ono da sneg pada na -2 do 2 celzjusa. Ma važi! E, a kad onomad to ledeno doba nisu preživeli dinosaurusi, realno, šta mi ljudi možemo da očekujemo? Ili ako pre birate onu biblijsku varijantu, ovo mu dodje potop, a Bog se lepo ugledao na svoju decu, čitaj nas ljude, pa nas podmuklo obmanjuje u agregatnom stanju. Ili je dobar pa nam daje vremena da sredimo još neke stvari dok se sve ovo ne otopi!

Elem, hladno je da ubija! Ko ne mora nigde da izlazi, a pri tom je još i ono standardno pri čistoj svesti i zdravoj pameti, lepo sedi u kući i uživa. Al' eto ima nas koji moramo da izlazmo, čitaj na posao i tome slično (mada na kakve poslove obično idemo treba da se zapitamo i za našu svest i pamet). E i tu odmah nastane problem. Meni na primer. Svako jutro lepo nemam pojma šta da obučem! Pazi, nije ovde u pitanju ona ženska varijanta kad i pored punog ormara koji se doslovno preliva stvarima nemaju šta do obuku, koja krpa sa kojom i to.Nego bre šta da obučem a da je pametno za ovakvo (ne)vreme?!


A na Tvu nas danima bombarduju raznim savetima, a mislim da je i iz usta doktorke Nade Macure (čitaj Milka Canić među doktorima) izašlo ono čuveno „Oblačite se slojevito!“ A niko bre lepo da nam objasni kako to slojevito!

13 коментара:

Anđo, dođi slobodno!

21:05 , , 2 Comments


Možda sam malo i zakasnio sa ovom temom pošto se već neko vreme priča o filmu prvencu Angeline Jolie. Ok, ali mora se priznati da je tema i dalje sigurno aktuelnija od tematike samog filma. Još kad se uzme u obzir da verovatno do same premijere nećemo znati da li će joj i slavna „rediteljka“ prisustvovati, čini mi se da će još da se piše o ovome.

Prosto mi je čudno da je nekoga uopšte iznenadila činjenica da je ovo još jedan u nizu filmova u kome su Srbi prikazani kao loši momci. Posebno ako pogledate ko ga je režirao. Ne kažem da po pravilu glumci rade loše filmove kada odluče da glume reditelje. Naprotiv, mislim da se kod nas može diskutovati da li je Ljubiša Samardžić bolji reditelj ili glumac, a i filmove u režiji Clint Eastwooda stvarno volim (sve koje sam gledao). U stvari ceo kontekst oko ovog filma mi je malo problematičan.

2 коментара:

Je l' sneg beo?

20:31 , 4 Comments


Upravo sam završio sa lopatanjem. Ovo napolju nije normalno, napadalo za dve zime! Sve me boli! Doduše, očistio sam taman koliko je minimalno potrebno za obavljanje osnovnih životnih potreba i obaveza, ono da se prođe. Realno, i da smo u Švajcarskoj a ne u Srbiji, sa ovakvim vremenskim prilikama sve preko puke egzistencije bio bi luksuz. Nikom normalnom ne padaju na pamet nikakve „vannastavne“ aktivnosti van kuće, a ako još nekog i ima na ovom novom nam bazenu (nije anti marketing samo razmišljam logično) slobodno može čim se osuši i ugreje da potraži savet kod Slavice Đukić Dejanović, ne politički, medicinski, ako uspe da je uhvati sad kad se zahuktava predizborna... šta god, ne bih baš to nazvao samo kampanjom. Mislim sve ja razumem, napolju sneg a ti se brčkaš, milina. Ali hladno bre, a pesimističan sam po pitanju mogućnosti da se nešto tako dobro ugreje, već godinama kod nas retko šta pređe granicu mlakog.

Elem, rekoh da me sve zabolelo. I ruke i noge i leđa i levi guz! I oči! Jeste i oči. Znate ono kad kao ovo sad napada pa je sve belo i šljašti. Mada, u jednom trenutku sam počeo da razmišljam da nije ovaj sneg slučajno ljubičast? Sve mi se boje pomutile zadnjih dana, mada realno bela i nije boja al' ajd' sad. Nemoguće da vam je promakla ova najezda ljubičastih teladi!

4 коментара:

Smrt je provereni marketing

20:54 , , 12 Comments


Ok, neke priče jednostavno vode jedna do druge, 'oću reći jedan post se prirodno nadovezuje na drugi. Pa sad, malo sam i karikirao, i ovo ovde nema baš mnogo veze sa onim od prošli put. Osim u naslovu. Ali nekako sam morao da iskoristim. Već neko vreme bih da napišem nešto o ovome i eto sad mi je baš leglo.

Kad sam oko nove godine razmišljao da pišem o rekapitulaciji prethodne godine, i već skapirao da je bolje da ne, malo sam čačkao po netu i naleteo na Google Zeitgeist 2011. Ovo je google dodatak, šta li već, kako god da se pravilno zove, koji pokazuje brzinu rasta popularnosti u prethodnoj godini po određenim kategorijama. Sve je lepo razvrstano, na globalnom nivou i pojedinačno po regionima pa po zemljama. Naravno, sve se direktno vezuje za broj pretraga na googlu što je realno bukvalno pravi pokazatelj koliko je nešto popularno. Što se mene tiče više se i ne sećam kada sam zadnji put ukucao web adresu direktno u browser. Uvek idem preko googla.

12 коментара:

Smrt je neprovjerena glasina

00:18 , , 7 Comments


Ok, skapirao sam da se ovi postovi kad kao pišem o tome kako čitam neku knjigu ili bilo šta vezano za umetnost, ono knjige, slike, dizajn… slabije čitaju nego ostale stvari. Možda i sa pravom, i ne krivim, i već sam pisao da mi ne smeta ako neko ne voli da čita i da svako ima pravo da pre gleda film ili radi šta ti ja znam. Ali ovog puta sam ipak rešio da pišem o knjizi. Ako ćemo do čitanosti ono malo sam zakasnio, ova je bila aktuelna pre više od godinu dana. Sad bi mi bilo najbolje da lepo iščitam Žarka Lauševića pa se još i isprimam i lepo pišem o njemu i tužnoj priči i znate već. Kad je mogao predsednik da iskoristi ovaj trenutak njegove popularnosti pa da pridobije još koji glas na predstojećim izborima pomilovavši ga, mogao sam i ja da računam da bi neko slučajno naleteo i na ovaj blog ako napišem nešto o njemu. Al' neka hvala, malo mi je sve to dovelo do antimarketinga kod mene. Znate ono, kad nečeg ima mnogo narodu se i smuči, realno!

7 коментара:

Božićna poslanica!

16:30 , , 9 Comments


Napomena: sad malo nastupam ishitreno i ko je baš baš religiozan ne mora da čita!

Znate kad krenu kojekakve vladike, patrijarsi šta ti ja znam koji sve i nemam ni pojma da li im se titule pišu velikim slovom i nešto me baš briga i da se pišu...Kad krenu ono o nekom miru i blagostanju i najnovije naleteo na netu pre neki dan kako je božji sin došao na zemlju i doneo mir, pa što bi Mahlat rekla vidim već 2011 godine sve nešto mir u svetu. E vala baš jeste, ali mir po Vesni Da Vinči!

9 коментара:

Prijateljima

14:19 6 Comments


Onima koji su tu, blizu, svaki dan, kada god je nešto potrebno, tebi ili njima. Da delite sve, i dobro i loše i sreću i tugu. Onima koji traju i znaš da će još dugo trajati...

6 коментара:

Пријавите се на: Постови (Atom)