Dotakli smo dno ali i dalje plivamo... u bazenu!

00:42 , , 1 Comments


Dotakli smo samo dno. Ovog puta stvarno. Ne, sve ovo do sad je bilo nekako i tamo i vamo i jeste, nama se činilo milion puta da nema dalje, i milion i prvi put opet da nema dalje. I sve nešto držiš da će da krene na bolje, pojma nemam na osnovu čega ali držiš, valjda onaj ničim izazvani... a ono... Samo u stvari čekamo da brod konačno potone. Oni pametniji se valjda odavno iskrcali. E pa sad ga grebemo po pesku debelo!

Znate ono kad kažu hleba i igara? Pre neko veče ja lepo skapiram da na RTSu ove godine režu nešto Ligu šampiona. I još na to neke fore sa prenosima kvalifikacija za evropsko kao od kuće, neće Acu da šalju da vidi sveta. I zamislim se debelo. Pogodilo me, stvarno! Mislim ne pratim ja fudbal, od Lige šampiona ispratim finale i neku utakmicu pre. Ali da me je pogodilo jeste bogme dobro. Najvažnija sporedna stvar na svetu pa još da nam je daju na kašičicu! Pa nama su ovde ostale samo te sporedne stvari. To je nekako jedino držalo ovaj narod. Nole i kompanija. Mislim i košarkaši krenuli da gube od Izraelaca i kojekakvih, al da nam još i fudbal smanuju! Tu se bar realno nismo nadali nekim uspesima, al gledaš ih kako trče svejedno. Ostadosmo polako bez igara.

1 коментара:

Urbana reciklaža via Instagram

18:56 , , 4 Comments


Prošlog petka realizovan je projekat Urbana reciklaža grupe NOA (Neformalna organizacija arhitekata), čiji sam i ja član. Pisao sam već o tome ovde. Dobili smo finansiranje projekta na konkursu Centrifuga 2012 koji organizuju Erste banka i BCIF. Znam da sve ovo nije neka mnooogo velika stvar ali sam isto tako uveren da je ono što smo napravili u potpunosti pozitivna stvar.

Interesantno je bilo nakon projekta sve sprovesti i u realnom prostoru. Izvođenje, šta je to? I onda redom, jedna po jedna stvar, mnogi problemi, mnoga rešenja, nešto ne može baš kako je zamišljeno, nešto ne može gde je zamišljeno... pa na kraju dobiješ nešto što nije u potpunosti onako kako si zamislio ali je dobro. Pa valjda je i to deo kreacije, kad radiš i menjaš, negde zato što hoćeš bolje, negde zato što moraš.

I dok smo radili, ja sam po želji nekih koje je zanimalo kako sve napreduje, fotkao i „kačio“ fotografije na instagram. A sa instagrama i na twitter. Na facebook ne, nekako mi instagram više ide uz twitter. I sad kad sam pogledao sve te fotografije na jednom mestu, onako kvadratne i propuštene kroz one filtere, nekako se lepo spojila priča kako je teklo to poslednjih dana... Nešto kao na onoj reklami „Ovako mi ekomotivišemo“.

Pa evo ovde, dok ne sredimo zvanične fotografije, ne saberemo sve utiske i složimo i zvaničnu priču, finalizacija Urbane reciklaže grupe NOA via Instagram!

4 коментара:

Savremeni Japan Kouhei Ashinoa

23:12 , , 5 Comments


Ne znam zašto ali čini mi se da je još rano da krenu špekulacije oko dobitnika Nobelove nagrade za književnost za ovu godinu. Koliko ja znam ta dodela je uvek negde krajem oktobra. Možda ne želim da prihvatim da se leto polako završava (mada jesen volim najviše) ali mi se ipak čini da je prerano. No već je krenulo. Po britanskim kladionicama, ne verujem da postoji po ovim našim, nismo mi tržište za to.

I na jednom domaćem sajtu pročitah pre neki dan da najviše šansi za nagradu ove godine ima Haruki Murakami. I prethodnih je bio na samom vrhu. Ko me zna, zna da mi je to jedan od dva omiljena pisca. A i već sam pisao o tome.

Počelo je tako što sam se jednostavno zainteresovao za japansku kulturu. Nekako preko arhitekture. Sve ove savremene svedene forme u svetskoj arhitekturi negde duboko nose koren iz japanske filozofije izgradnje. A i njihovi savremeni arhitekti su jedni od vodećih u svetu. Sve to naravno ima veze i sa ekonomijom, ali neću ovde o tome.


Sasvim sam slučajno u potrazi za nekom knjigom uzeo Murakamija, na jednom štandu za vreme nekog od sajmova knjiga. I posle te jedne pročitao sve što je prevedeno. Nisam siguran ali čini mi se da je sve počelo da menja mesto, pa se iz želje za upoznavanjem Japana izrodio Murakami, a onda iz želje za čitanjem njegovih knjiga pojačala želja za upoznavanjem japanske kuture. One svakodnevne. Kako izgledaju gradovi, ulice, zgrade, šta ljudi jedu, piju, slušaju, gde izlaze... I onda ne čudi što mi u njegovim knjigama ni malo ne smetaju delovi koje, neki bi rekli, pisci vešto ubacuju da produže roman i uspore radnju. Naprotiv, prija mi kad neko od junaka kuva, odlazi u kupovinu, na piće ili bira ploče i knjige sa police.

5 коментара:

Пријавите се на: Постови (Atom)