Srećan Prvi maj! Pardon, januar!

22:02 1 Comments


Hteo sam da napišem tekst u fazonu kao rekapitulacija godine, neki događaji iz još ove 2011. i to, kao… Pa sam onda naleteo na nekoliko tekstova o Novoj godini i o dočeku i svemu tome i naleteo na dva komentara.

Komentar 1: smorio je fazon „mrzim novu godinu“...

Komentar 2: smorilo je i „kuda ćeš za novu“

E ovde nisam znao šta da lajkujem, prst gore za jedan ili za drugi. Realno pojma nemam, ja bih možda za oba ali to mi malo kulovski. Sve u svemu, skontao sam da je smorilo sve i da je jedino ispravno da ne napisem ništa o Novoj godini, da se manem tih stereotipa tipa dogodilo se 2011. (gde mi uopšte i pade na pamet!?) ili ono kao Bane Bumbar, te 2011. i to, mislim kod njega je još i bilo cool a sad... O dočeku i da ne pričam!

A znate ono iz Otvorenih vrata, kad kite jelku za Prvi maj „Zato što mi je dosta svih tih bezličnih praznika koje nam naturaju zadnjih 50 godina! Šta ja ima da slavim ustanak tekstilnih radnika u 19. veku? Ja ću da slavim šta ja hoću!“ E pa isto tako su nam sad dosadile i sve pozitivne i negativne priče oko Nove godine, pa ću ja za ovaj praznik lepo da obrnem ovo iz Otvorenih vrata i da lepo pitam: Gde ćeš za prvi maj?


1 коментара:

Moj predlog za Geopoetikin kalendar za 2012.

18:47 , 4 Comments


Izdavačka kuća Geopoetika iz Beograda nedavno je raspisala konkurs za dizajnersko rešenje stonog kalendara za 2012. godinu. Konkurs bio i prošao i propao, čitaj malo ljudi poslalo predloge. Ja sam se potrudio, odradio nešto na brzaka i evo, kad već od konkursa nije bilo ništa da bar pokažem ovde. Klikom na sliku možete da je vidite u boljoj rezoluciji :)


4 коментара:

Reality patetika

22:38 , , 3 Comments


Znam da svi nešto kukaju oko činjenice da su nas preplavile Reality emisije. Ok, možda jesu, ali neću ovde o tome. Mislim da je na tu temu već dosta rečeno. U ostalom, kakva publika takva i ponuda na Tvu, da nije gledano i da im ne donosi pare odavno bi prešli na nešto drugo. Ali sam ubeđen da na primer Opstanak nikad nije imao toliku gledanost, pa čak ni u ono vreme kad smo mali 2 ili 3 programa. A priznaćete da u nekim slučajevima i nema mnogo razlike, igra mačke i miša, neko nekog (ili nešto) juri na ovaj ili onaj način.

Bilo kako bilo, nekako nije moglo da mi promakne da je i u ovom segmentu u Srba proradio oproban recept. Udri na patetiku! Kao, ako se vratite u mlađe dane, sigurno je i kod vas u odeljenju bila po neka curica koja bi ne kraju godine uspela da izvuče baš tu jednu ocenu što joj fali za pojma nemam šta tako što bi pustila po koju suzu. E pa slično tako, al' ovde su bogami izvlačili i izvlače i mnooogo više.

Gotovo da nema ni jedne od emisija ovog žanra a da se nije provukla, a neretko i pobedila, neka tužna životna priča. Sve je nekako počelo od Velikog brata. Sećate li se onog jadnog dečka, finog, smernog, lepo vaspitanog, pijanista čovek, bla bla... Da Ivan Ljuba, u onim delovima gde se predstavljaju kandidati zagledan u daljinu sa suzom u očima priča priču o pokojnoj mu majci.


3 коментара:

Once upon a time in Yugoslavia

22:27 7 Comments


Svake godine oko 29. novembra kod nas se desi ista stvar. Ljudi toliko udare po Yugonostalgiji da to nije normalno. Ok, podržavam, kao bilo je lepo i sve to. Mislim i verujem da je bilo, ono malo što sam zakačio i čega se sećam jako mi se dojmilo. Ove godine se još nekako desilo da je umro i Ante Marković, poslednji premijer SFRJ pa je nekako sve bilo i pojačano. Odmah po facebooku milion pesama tipa Ja sam Jugoslovenka ili Dan republike, u zavisnosti od muzičkog afiniteta. I nekako su mi cool sve te pesme, dobro ne sve, Električni orgazam mi se smučio.

I bio mi je interesantan i članak u jednim dnevnim novinama o tome gde bismo bili sad da se Jugoslavija nije raspala i kako bi nam bilo bolje. Nivo sadašnje Poljske, ej, nije loše! Al' odmah i komentari od starijih kako smo za Poljake nekad bili pojam, pa onda i ona priča kao je neki naš student na proputovanju po Poljskoj platio jedan taxi za sebe a drugi da mu vozi kaput. Mislim stvarno... Ali verujem, takvi smo ti mi.

7 коментара:

Idem na koncert Dina Merlina, pa!?

21:13 , 9 Comments


Ovih se dana digla velika „frka“ oko ove stvari. Tačnije na samo zadnjih dana nego ima tome jače od mesec, od kad je i objavljeno da Dino Merlin dolazi u Beograd. A ono ne jedan koncert, ne dva, nego lepo tri, vidi bezobrazluka! Uspalili se i ovi iz Obraza i 1389 i šta ti ja znam kojih sve organizacija. Valjda nisu imali ništa za ovu sezonu da se izrkću, malo njih išlo u Varšavu da pruži pomoć slovenskoj braći, da malo poruše i tamo, kao da se njima više i gledaju ruševine. Pa onda lepo videli čisto priliku oko ovoga da urlaju i to toliko da me prosto čudi da nisu lepo izboksovali i jedan referendum, da se narod izjasni. A pošteno, već smo počeli i da kriziramo, nismo već dugo imali neke izbore, narod navikao a demokrate ne daju pa čisto da presečemo malo do proleća, kad li već?

Ok, nego odoh ja daleko. Nisam ovde da bih bilo koga veličao ili kritikovao. Čisto mi nisu jasne ovakve reakcije. Ja idem, kako god! I verujte mi, nešto se ne osećam manje Srbinom zbog toga ili bilo kako lošijim čovekom, izdajnikom ili kako god bi me bilo ko etiketirao.

9 коментара:

God Bless Italia!

23:20 , , , 5 Comments


Pre neki dan me je iskreno nasmejala i oduševila fotografija (ova dole) koja je krenula da kruži internet socijalnim mrežama. Na njoj je data onako šaljiva „paralela“ između Steve Jobsa, Papandreua i Berluskonija, a sve kao omaž krizi u Evro zajednici, konkretnije u Grčkoj i Italiji. Jako duhovito i kreativno, svaka čast. Al' onda sam malo stao i razmislio i malo me je prošla jeza. Da jeza!


Pa eto, Kragujevac vam je Italija u malom! Ali bukvalno! Ovde je sve onako „žabarski“ orijantisano. U svakom pogledu. I svaki taj pogled je uprt u ovu čizmu koja se na mapama pruža jugozapadno od nas, a ovo zapadno je za nas jako bitno. Znate već priče o Fiatu i to, ali ovde je sve poprimilo mnogo šire razmere.

5 коментара:

I ja ustupam prostor, ovaj mali, ali ustupam!

22:49 0 Comments


Ustupam prostor je akcija koja je krenula među blogerima u Srbiji a sve to kao odgovor na akciju Komercijalne banke na koju ste verovatno naleteli na TVu.

E sad, neko će reći šta ovaj ima da ustupa. U neku ruku ste u pravu. Nemam ja toliko mnogo čitalaca i neće mnogo ljudi sigurno da odreaguje na ovaj post, ali znate kako ide ona priča o čišćenju koje počinje iz svog dvorišta...(ovo mi je malo kao politički ali šta sad, misao je dobra pa čija god da je). Pa u skladu sa tim neka bude i ovde.

0 коментара:

Jesmo li dovoljno kulturni za kulturu?

23:31 , , , 4 Comments


U prethodnom postu sam pisao o knjigama, tacnije o sajmu knjiga. Nekako mi je skroz bilo primereno trenutku. I nije se primilo. Šta da se radi, slabo citano ali skroz, mada i to je valjda deo blogovanja. A onda sad kad se sve smirilo, sajam prosao, ili moze i ovako “najmasovniji kulturni događaj u zemlji” prošao vidim da sve to i nije slučajno. Kažu posećenost mnogo manje nego prošle godine, prodaja manja za 30 – 50 %. Eto izostao i ja ove godine.

U nekom od prethodnih postova opet, pisao sam o izložbi Mrđana Bajića u Kragujevcu. I pisao sam o skulpturi – instalaciji koju je ovaj vajar postavio ispred galerije u kojoj je bila postavka. Deo instalacije je između ostalog bio i jedan auto – fića. I sve je bilo ok i cool dok nisam nešto nakon toga opet prošao tuda i video da je hauba onako fino i krvnički ulubljena! Da ulubljena! Nekako nije imalo šanse da je desio neki sudar naravno, nego je nekom eto nešto kod toga zasmetalo pa je prosto osetio potrebu za destruktivnim i...bam! Čemu!?

Jesmo li dovoljno kulturni za kulturu!?

4 коментара:

Čitajte ako volite!

21:25 , , 1 Comments


Da se razumemo, nisam od onih što stalno trube kako treba da se čita, kako je prava šteta što ljudi, a naročito omladina, čitaju mnogo malo, što se knjiga kao institucija polako gasi i bla bla... Ako, ko neće ni ne mora, stvar ličnog izbora. Na kraju krajeva ovo je demokratska zemlja (aha!) i pravo svih sloboda je zagarantovano ako ništa a ono prema zakonu, mada nisam siguran da je i prema zakonu ulice koji mi je nešto, čini mi se, delotvorniji od ovog drugog. No, odoh daleko, ne verujem ni da će neko da vas bije na sred ulice ako vas vidi sa knjigom u ruci.

Ja lično volim da čitam. Mislim da me je to i navelo da pišem, eto ovde za početak. Ranije je to išlo onako u talasima, čas mi se čita pa čas ne. Ali od kad je pre neku godinu krenuo jedan od tih talasa nikako da stane. I ne mora, ne bunim se. Uvek imam neku knjigu na čitanju, ili dve, tri a obavezno i neku ili neke na čekanju. E onda morate da razumete da mi je ovaj Sajam knjiga u Beogradu jako bitna stvar, pa onda ovaj post onako od mene ali i za mene.

1 коментара:

Motivacija VS demotivacija

22:53 , 15 Comments


E sad ću malo da kukam!

Došlo mi! Onako iz sveg glasa! Mislim ne ono da kukam kukuuuu i grobljansku varijantu “Sivi Tiću” al’ lepo da se žalim! Neki kažu da je to i dobro s’ vremena na vreme. Meni lakše, neću da ćutim, tačnije ne mogu!

A na šta se žalim? Pa na posao, na situaciju, na stanje u zemlji, na...šta mi dodje, malo li je i ovo. E sad, nekako mi se čini da sam u situaciji u kojoj možda i nije primereno da se žalim, neki bi rekli. U fazonu ćuti kad si našao posao, znaš kol’ko ljudi sedi kući i nema nikakvog posla. E pa ako je tako onda je moj najveći greh što nisam zadovoljan svojim poslom. Svakom svoja muka najveća i ok kapiram ja sve stvari i sve situacije al’ brate, kad nisam zadovoljan ne mogu na silu da se smejem!


Čisto da se vidi kako je nama mladima danas lepo u zemljici Srbiji. I nemoj posle niko da mi je zucnuo o odlivu mozgova. Ko god može i hoće nek se odlije, samo napred, ako skupite hrabrosti i nađete načina!

15 коментара:

Evropo, eve nas!

23:51 2 Comments


Osećam da će sutra novine da budu pune naslova tipa „Srbija korak bliža Evropskoj Uniji!“. Ne znam šta da kažem. Nešto i nisam preterano oduševljen. Mislim, kao danas se desilo nešto jako bitno, kao neki pomak u kao ne znam ti ja kom smeru. Da se razumemo, nisam ja nikako protiv Evrope, svi koji me znaju mogu da potvrde da sam i te kako proevropski orijentisan. Ali malo sam se zamorio.


Evropska unija, pa šta!? Naravno, nećemo da idemo ka Africi, mada ne bih rekao da je sa ove pozicije to korak u nazad, pre nekako tapkanje u mestu. Svi smo mi željni nekog napretka, da ne kažem prosperiteta (nekako mi to baš zvuči onako politički, neko od njih bi to ubacio sigurno), pa kad je tamo na zapadu u toj Evropi naprednije i bolje ajmo i mi za njima. U ostalom, kako kaže ona stara, kud svi Turci, tu i mali Mujo. Mislim, nisam nešto siguran da je ovde ova primerena. Vidite šta rade upravo Turcima, 100 godina nešto kao pregovaraju i opet ništa, a ovo naše mi baš na to i miriše. Onih 500 godina izgleda je baš ostavilo traga. Al' kad smo već krenuli u tom pravcu, daj da jednom i stignemo. „Ako smo se skinuli do pola, ostali u gaćama, skidamo i gaće dole!“ (samo dupe uza zid).

2 коментара:

Gibonni - tajna vještina

23:28 , 20 Comments


*napomena: sledeći tekst je dosta ličan i sadrži dosta fraza, ali su bile neizbežne.


Hteo sam da napišem izveštaj sa koncerta. Pa sam onda stao i razmislio i odustao. Mislim, na kraju krajeva, šta vredi da ti neko piše kako je svirao ovu pesmu, pa onda onu, pa malo spustio atmosferu sa jednom laganom ili dve, e onda opet podigao sve na noge i u vis. Al' onda sam opet razmislio. Bio sam na puno koncerata ali ovaj mi je nekako drugačiji, bar sam ga ja nekako drugačije doživeo. Pa da probam onda kratko da objasnim šta je to bilo tako drugačije.

20 коментара:

Katarina Anđelić uživo u Kragujevcu!

23:17 , 8 Comments


Ako ste kojim slučajem danas prošli tamo pored Zelengore pa ka gimnaziji, ne postoji mogućnost a da niste primetili fiću parkiranog u sred pešačke zone. I to ne običnog fiću. Belog, lepog, pa još sa onim zastava znakom koji je na žalost kumovao nestanku brenda(onim novim, poslednjim), kao da je sad' sišao sa trake. Pa još i uzjahan nekim skelama i natovaren nekim sanducim, kutijama, čime već, budi bog s' nama.

I siguran sam da se većina čudila, a neki su se verovatno i krstili. Šta li je to, i kao i to zovu umetnošću, ma natrpao sve nešto i ništa, tako mogu i ja, jaka stvar... ovo su samo neki od pretpostavljenih komentara. Ako, verujte mi, i ja se isto tako čudim onom krstu na ulazu u grad, i ako on nije nikako nejasan i zagonetan, a nije ni umetnost, i još da nemam stav kakav imam verovatno bih se i krstio, al ne zbog religije nego isto kao i većina ljudi prema ovom gore pomenutom, zbog čuđenja.

8 коментара:

Zatvoreni bazen, Kragujevac - osmo svetsko čudo

00:11 , , 2 Comments


Zadnjih dana mi se često desi da na facebook-u naletim na rečenicu: „U decembru sneg a Kragujevčani na bazenu“. Ova dugoročna prognoza je naslov članka jednog od lokalnih portala koju Kragujevčani žestoko share-uju. A zašto i da ne? Evo i ja se priključujem ushićenoj grupi građana. Za one koji nisu odavde i uz put nisu obavešteni, da istina je, mi smo četvrti grad po veličini u zemlji i još uvek nemamo zatvoreni bazen! Da ne treba da nas je sramota zbog toga? Kakva zemlja dobro imamo i ove na otvorenom, mada kad razmislim oni su tu još od neke prethodne zemlje, da ne zalazim koje, bilo ih je...

Ushićen, da! Bilo je i krajnje vreme! Valjda su ljudi toliko puta i na toliko mesta istakli da je to upravo ono što trenutno najviše žele da su se lokalni čelnici konačno smilovali. Miriše mi onako da su se približili izbori, al' nema veze. Nekako su uspeli da negde između podizanja kulturnih spomenika, spomenika kulture, kulturnih dobara, sve nešto kulturno i kul (čitaj Chupa Chupsa i krsta) uglave i ovaj projekat koji stoji tako već neko vreme u fioci. Ili ne stoji?

Bilo kako bilo, sve je krenulo krajem prošle godine. Naravno uz sve medijske igre, kako i dolikuje, bila i gospođa ministarka i naš glavni čovek, lopatali za novinare i sve po protokolu. I baš sam se nekako na onaj naslov od gore iznenadio, nisam nikako verovao da sve to može da ide tako brzo i po planu a da pri tom Mrkonjić ne umeša prste, kad ono... Ok, dobijamo bazen, al' meni realno ono više liči na neki hangar!

2 коментара:

Kad upekne Sunce a Ceca izdala novi album, pa ti izdrži sine majčin – not this time!

23:50 6 Comments


Dotakao sam se ove teme onako uz put u prethodnom postu. Čisto onako. Pa sam posle negde naleteo da ako hoćeš da povećaš čitanost bloga lepo napišeš post o Susan Boyle, što je naravno tekst od pre nekog vremena, svi se sećate koliko je dotične bilo svuda. Što bi rekli na Otvorenim vratima i rernu kad sam otvarao ona je bila tamo. A u Srbiji naravno da uvek možeš da se potegneš za “majku svih Srba i Srpčadi” jednu i jedinu Cecu. Nisam nešto siguran da ću preko teksta o njoj da privučem baš moju ciljnu grupu (ako je uopšte i imam, al’ ono ljude koji bi mi bili interesantni), ali što da ne.

6 коментара:

Ruke gore!

09:49 , 6 Comments


E sad bi već trebalo da izbacim drugi post. Pa napisao sam ga, sačekao par dana da se slegne i onda...ma nije to to. Možda sam se samo istripovao kao na filmovima kad pisci kao pisu pa cepaju strane i to, al’ znate kako kazu za muzicare: prvi album je bitan, on te lansira ako je dobar, al drugi je tek vazan, on te ili ubije ili baš lansira dalje (da podvučem da se ne ložim sad nešto mnogo al eto). Pa ajd’ da napisem onda taj drugi ponovo, možda bude bolje.

A kad sam već pomenuo ove muzičare gore onda bih mogao u tom smeru i da nastavim. Dakle o muzici, muzičarima i muzičkim festivalima kod nas, pa dokle stignem. Odmah da se ogradim, nek sluša ko šta sluša, nek voli ko kog voli, neću o tome, nego mi je čisto interesantno da se malo kao osvrnem na ovo leto i šta se to dešavalo i sve tako.

6 коментара:

Nove dimenzije

22:01 , 6 Comments


Dosta čitam u zadnje vreme, a počeo sam dosta da čitam blogove drugih ljudi. I prepričavam, da, kad naiđem na nešto interesantno, a neko drugi nije našao za shodno da obrati pažnju kad sam vikao o tome preko facebooka (ako, ni ja ne gledam kad drugi kače ako mi nije na prvu loptu). I tako sam drugu pričao o nekom genijalnom postu dok smo vozili bajseve po Šumaricama i onda na sve to dodjosmo do: „Zašto niko ne napiše blog(post) o tome kako su današnjoj “deci” sise mnogo veće nego ranije?“ I eto...


6 коментара:

Пријавите се на: Постови (Atom)