Sneg

09:46 , , , 3 Comments

To što se budim i subotom u 7 ujutru kao da je radni dan neki vide kao nenormalnu stvar. Ok i jeste, al zavisi kako se gleda. Ja volim jutro. Naročito ovo usporeno, kad ni zbog čega ne moraš da žuriš. I ležim, ne radim ništa, čitam...

Ubi me ovaj Bazdulj! Piše sve neke dobre priče, al svaka treća (bar u ovoj knjizi) o ratu u Bosni. Pa mi nešto sve tužno. Bio sam klinac kad se sve to dešavalo al mi nekako sve sivo i tužno, a opet i nekako romantičarski gledam na to. Takvo mi neko osećanje.

Batalim i ustanem do prozora. Napolju je počeo da pada sneg. Nisam ga prvo ni primetio, tolko je slabo padao. Sad već pada jače.

Kad sam bio klinac, sećam se jednom, plakao sam kad je krenuo prvi sneg. Nije da nisam voleo sneg, koje dete ga ne voli? Al mi nešto bilo tužno, sivo i romantičarski (sad kad gledam). Ko da se nešto završava, ko da nešto prekida, ko da se sama smrt spušta na sve ovo blatnjavo i golo po polju.

Posle kad već napada i zabeli voleo sam noću da stojim u mračnoj sobi pored prozora i gledam na sneg. Nekako je sva ta belina od spolja bila dovoljna pa da se brzo naviknem i sve vidim, ili bar raspoznajem, u sobi. A ako je i dalje padao, gledao sam ka uličnom svetlu gde su se baš dobro videle pahulje. E tad sam baš voleo sneg.

Pominje ovaj Bazdulj bosansku zimu u jednoj od priča. Možda je ona, ustvari sneg, imala veze i sa ratom i sa svim tim glupostima (nekako romantičarski). Al možda je i kad je napadao sve prekrio i prekinuo. A kad se nakupi dovoljno snega možda sve obeli pa i u toj Bosni bude bolje. Pojma nemam.

A možda i kod nas napada i obeli do večeras. Onako da završi i prekine al i da počne nešto. Šta, opet pojma nemam, al nešto nam treba. Baš!




*Dok sam iskucao ove redove sneg je počeo da jenjava. Mnogi od vas će ga možda i prespavati. Al najavili su više padavina za sutra.

3 коментара:

Pekara

11:29 , , 4 Comments

Prošle subote sam, nakon što sam "zatvorio" dve kafane i pokušao da provedem više od nekih pola sata u gužvi jednog od lokalnih klubova, tradicionalno završio u pekari. Tamo sam onako dobro zagrejan (logično) odneverovao kad sam za susednim stolom video tri momka kako listaju Saramagovo Putovanje kroz Portugaliju. (Knjiga je obimna, imam je na polici i samo sam je parcijalno čitao. Kako mi je neko nedavno objasnio, doduše za drugu knjigu, odlična je za, uporedo čitanje uz neku drugu primarnu knjigu. Osim ako niste baš navučeni na putopise. Ali Saramago je Saramago - za respekt.)

U utorak sam, baš ispred iste pekare, prošao pored uličnog svirača. Ne onog što je do skoro bio jednini u Kragujevcu i o kome su svi već pisali, što bira repertoar za nespretno ali upečatljivo razvlačenje harmonike. Istina, pre dve, tri nedelje sam ih slušao kako zajedno sviraju Tamo daleko, al sad je ovaj svirao sam trubu. Po ovoj hladnoći svirao je Besame mucho. Leglo mi baš, valjda zbog svega, zbog pekare, hladnoće, onih što su listali Saramaga baš tu, a i dosta čitam zadnjih dana pa me ponelo izgleda. Ulepšao mi dan. Sago sam se i ubacio 40 dinara (toliko sam imao a da je ispod apoena od 200).

Onda je juče bio vašar. Jedva sam se provukao kroz gužvu. Red tezgi je bio duži nego ikad. Na njima svašta, da ne nabrajam. A povećan broj prodavaca me je samo vratio u realnost, koliko sve više ljudi nema posao i kako se bore i eto prodaju onima koji sve manje imaju novca za kupovinu.

Ispred pekare montažna tezga trese se na vetru a na njoj untercigeri u raznim bojama: bela, plava, tradicionalno vojnički maslinasta. Iza se čovek trese umotan u jaknu. Slika Srbije. Hladno, ledeno, da se treseš.


U Majdanpeku nisu imali struje ni vode duže od 3 dana. U Srbiji se ne čita Saramago, ne čita se ništa. U Srbiji se ne sluša Besame mucho, sluša se... Al doći će proleće jednom valjda. Da se bar ne tresemo. Znate kako kažu, posle kiše dodje duga. A da, skinite one transparente za Lukasov koncert. Trebaće vam za sledeću godinu. Tradicionalno!


4 коментара:

Пријавите се на: Постови (Atom)