O knjigama
Pre neki dan je bio Svetski dan knjige. Evo i precizno,
23. aprila. Tog datuma 1616. godine umrla su dva velika pisca svetske
književnosti, Šekspir i Servantes. Onda je Unesko neke godine ovaj datum
proglasiom za ovo što on sad jeste i, znate kako se kaže, ostalo je istorija. E
pa kao da nije. Bilo to skoro, a kako smo krenuli pitanje je da li će i biti
istorija.
Pošto ja ovde često pišem i o književnosti (ne baš
često, kapiram kako stojimo sa tim pa da ne smorim) palo mi bilo na pamet da napišem
nešto i povodom tog dana. Verovatno je logično da neko ko piše, pa makar i
ovako opušteno, slobodno i neobavezno kao ja ovde, voli knjige. Da voli da
čita. A opet nisam hteo sebe nikako da upisujem u taj dan pošto sam realno
mnogo daleko od nekog ko bi mogao da taj dan oseti onako baš kao svoj.
Razumete, ne samo kao konzument. Mnogo
daleko a velika je verovatnoća da će tako i da ostane zauvek.
Onda sam hteo samo da navedem neke odlomke iz knjiga
koje sam čitao u poslednje vreme. Nekad su me nervirali odlomci, pa i danas me
malo nerviaju. Nije to to, kad nešto tako istrgneš iz konteksta, amputiraš ili
koji god hoćete izraz, ne može nikad da bude kao kad naletiš prvi put pa te baš
ti redovi, a ne oni pre ili posle, oduševe. Ali sad ih zapisujem, onako u
telefon, u „notes“. I stoji tamo: Kundera – Besmrtnost, Albahari – Gec i Majer,
Slobodan Tisma – Bernardijeva soba... Ispod svakog naslova neke rečenice. I na
kraju ipak nisam ništa prekucavao za ovde. Dosta je tog dana bilo akcija i
svega, glumci i spotisti i ko zna ko još, igrali su se bibliotekara i sve nešto
u tom stilu. I prođe i taj dan.
A onda juče naletim ne neki od ovih kataloga iz nekog
supermarketa, i tamo iza suhomesnatog i kiselih krastavčića na akciji, stoji
ponuda „Idealan spoj“.
Uz kupljenih 2 puta
po 200 g Grand kafe, na poklon dobijate knjigu.
4 коментара: