Motivacija VS demotivacija


E sad ću malo da kukam!

Došlo mi! Onako iz sveg glasa! Mislim ne ono da kukam kukuuuu i grobljansku varijantu “Sivi Tiću” al’ lepo da se žalim! Neki kažu da je to i dobro s’ vremena na vreme. Meni lakše, neću da ćutim, tačnije ne mogu!

A na šta se žalim? Pa na posao, na situaciju, na stanje u zemlji, na...šta mi dodje, malo li je i ovo. E sad, nekako mi se čini da sam u situaciji u kojoj možda i nije primereno da se žalim, neki bi rekli. U fazonu ćuti kad si našao posao, znaš kol’ko ljudi sedi kući i nema nikakvog posla. E pa ako je tako onda je moj najveći greh što nisam zadovoljan svojim poslom. Svakom svoja muka najveća i ok kapiram ja sve stvari i sve situacije al’ brate, kad nisam zadovoljan ne mogu na silu da se smejem!


Čisto da se vidi kako je nama mladima danas lepo u zemljici Srbiji. I nemoj posle niko da mi je zucnuo o odlivu mozgova. Ko god može i hoće nek se odlije, samo napred, ako skupite hrabrosti i nađete načina!
Read More

Evropo, eve nas!


Osećam da će sutra novine da budu pune naslova tipa „Srbija korak bliža Evropskoj Uniji!“. Ne znam šta da kažem. Nešto i nisam preterano oduševljen. Mislim, kao danas se desilo nešto jako bitno, kao neki pomak u kao ne znam ti ja kom smeru. Da se razumemo, nisam ja nikako protiv Evrope, svi koji me znaju mogu da potvrde da sam i te kako proevropski orijentisan. Ali malo sam se zamorio.


Evropska unija, pa šta!? Naravno, nećemo da idemo ka Africi, mada ne bih rekao da je sa ove pozicije to korak u nazad, pre nekako tapkanje u mestu. Svi smo mi željni nekog napretka, da ne kažem prosperiteta (nekako mi to baš zvuči onako politički, neko od njih bi to ubacio sigurno), pa kad je tamo na zapadu u toj Evropi naprednije i bolje ajmo i mi za njima. U ostalom, kako kaže ona stara, kud svi Turci, tu i mali Mujo. Mislim, nisam nešto siguran da je ovde ova primerena. Vidite šta rade upravo Turcima, 100 godina nešto kao pregovaraju i opet ništa, a ovo naše mi baš na to i miriše. Onih 500 godina izgleda je baš ostavilo traga. Al' kad smo već krenuli u tom pravcu, daj da jednom i stignemo. „Ako smo se skinuli do pola, ostali u gaćama, skidamo i gaće dole!“ (samo dupe uza zid).
Read More

Gibonni - tajna vještina


*napomena: sledeći tekst je dosta ličan i sadrži dosta fraza, ali su bile neizbežne.


Hteo sam da napišem izveštaj sa koncerta. Pa sam onda stao i razmislio i odustao. Mislim, na kraju krajeva, šta vredi da ti neko piše kako je svirao ovu pesmu, pa onda onu, pa malo spustio atmosferu sa jednom laganom ili dve, e onda opet podigao sve na noge i u vis. Al' onda sam opet razmislio. Bio sam na puno koncerata ali ovaj mi je nekako drugačiji, bar sam ga ja nekako drugačije doživeo. Pa da probam onda kratko da objasnim šta je to bilo tako drugačije.
Read More

Katarina Anđelić uživo u Kragujevcu!


Ako ste kojim slučajem danas prošli tamo pored Zelengore pa ka gimnaziji, ne postoji mogućnost a da niste primetili fiću parkiranog u sred pešačke zone. I to ne običnog fiću. Belog, lepog, pa još sa onim zastava znakom koji je na žalost kumovao nestanku brenda(onim novim, poslednjim), kao da je sad' sišao sa trake. Pa još i uzjahan nekim skelama i natovaren nekim sanducim, kutijama, čime već, budi bog s' nama.

I siguran sam da se većina čudila, a neki su se verovatno i krstili. Šta li je to, i kao i to zovu umetnošću, ma natrpao sve nešto i ništa, tako mogu i ja, jaka stvar... ovo su samo neki od pretpostavljenih komentara. Ako, verujte mi, i ja se isto tako čudim onom krstu na ulazu u grad, i ako on nije nikako nejasan i zagonetan, a nije ni umetnost, i još da nemam stav kakav imam verovatno bih se i krstio, al ne zbog religije nego isto kao i većina ljudi prema ovom gore pomenutom, zbog čuđenja.
Read More

Zatvoreni bazen, Kragujevac - osmo svetsko čudo


Zadnjih dana mi se često desi da na facebook-u naletim na rečenicu: „U decembru sneg a Kragujevčani na bazenu“. Ova dugoročna prognoza je naslov članka jednog od lokalnih portala koju Kragujevčani žestoko share-uju. A zašto i da ne? Evo i ja se priključujem ushićenoj grupi građana. Za one koji nisu odavde i uz put nisu obavešteni, da istina je, mi smo četvrti grad po veličini u zemlji i još uvek nemamo zatvoreni bazen! Da ne treba da nas je sramota zbog toga? Kakva zemlja dobro imamo i ove na otvorenom, mada kad razmislim oni su tu još od neke prethodne zemlje, da ne zalazim koje, bilo ih je...

Ushićen, da! Bilo je i krajnje vreme! Valjda su ljudi toliko puta i na toliko mesta istakli da je to upravo ono što trenutno najviše žele da su se lokalni čelnici konačno smilovali. Miriše mi onako da su se približili izbori, al' nema veze. Nekako su uspeli da negde između podizanja kulturnih spomenika, spomenika kulture, kulturnih dobara, sve nešto kulturno i kul (čitaj Chupa Chupsa i krsta) uglave i ovaj projekat koji stoji tako već neko vreme u fioci. Ili ne stoji?

Bilo kako bilo, sve je krenulo krajem prošle godine. Naravno uz sve medijske igre, kako i dolikuje, bila i gospođa ministarka i naš glavni čovek, lopatali za novinare i sve po protokolu. I baš sam se nekako na onaj naslov od gore iznenadio, nisam nikako verovao da sve to može da ide tako brzo i po planu a da pri tom Mrkonjić ne umeša prste, kad ono... Ok, dobijamo bazen, al' meni realno ono više liči na neki hangar!
Read More

Kad upekne Sunce a Ceca izdala novi album, pa ti izdrži sine majčin – not this time!


Dotakao sam se ove teme onako uz put u prethodnom postu. Čisto onako. Pa sam posle negde naleteo da ako hoćeš da povećaš čitanost bloga lepo napišeš post o Susan Boyle, što je naravno tekst od pre nekog vremena, svi se sećate koliko je dotične bilo svuda. Što bi rekli na Otvorenim vratima i rernu kad sam otvarao ona je bila tamo. A u Srbiji naravno da uvek možeš da se potegneš za “majku svih Srba i Srpčadi” jednu i jedinu Cecu. Nisam nešto siguran da ću preko teksta o njoj da privučem baš moju ciljnu grupu (ako je uopšte i imam, al’ ono ljude koji bi mi bili interesantni), ali što da ne.
Read More

Ruke gore!


E sad bi već trebalo da izbacim drugi post. Pa napisao sam ga, sačekao par dana da se slegne i onda...ma nije to to. Možda sam se samo istripovao kao na filmovima kad pisci kao pisu pa cepaju strane i to, al’ znate kako kazu za muzicare: prvi album je bitan, on te lansira ako je dobar, al drugi je tek vazan, on te ili ubije ili baš lansira dalje (da podvučem da se ne ložim sad nešto mnogo al eto). Pa ajd’ da napisem onda taj drugi ponovo, možda bude bolje.

A kad sam već pomenuo ove muzičare gore onda bih mogao u tom smeru i da nastavim. Dakle o muzici, muzičarima i muzičkim festivalima kod nas, pa dokle stignem. Odmah da se ogradim, nek sluša ko šta sluša, nek voli ko kog voli, neću o tome, nego mi je čisto interesantno da se malo kao osvrnem na ovo leto i šta se to dešavalo i sve tako.
Read More
Пријавите се на: Постови (Atom)