Atentat na knjige - Mali mi je ovaj grob!

Ovih dana se u medijima digla prašina oko nove drame Biljane Srbljanović "Mali mi je ovaj grob". Uslovno se digla (da izvinete), koliko uopšte može da se digne prašina oko jedne knjige u Srbiji. A i sve mi se čini da skaču i dižu je neki koji knjigu nisu ni pročitali, nemaju nameru da je čitaju, kao što izgleda ne čitaju ni druge stvari.

Drame inače nisu nešto što bi meni privuklo pažnju u pisanom obliku. Ok na sceni. Ako se dobro sećam poslednji put sam drame čitao u gimnaziji, Čehovljevog Ujka Vanju i Beketovog Godoa. Pa mi je onda ova drama došla kao osveženje a i skroz mi je opravdano Biljanom Srbljanović nastaviti ovaj niz, koliko god to delovalo pretenciozno nekima.
Read More

Šaht

Mislim da ima dve godine kako sam pročitao knjigu ovog naziva čiji je autor mladi pisac Andrija Marić, koji živi u Beogradu a poreklom je iz Kragujevca. Knjiga se bavi zamišljenom projekcijom totalitarnog društva kakvo bi Srbija mogla da bude. Dosta crno i strašno, ima osvrta i na položaj LGBT populacije (što je ovih dana aktuelno) i nije daleko od situacije u kojoj su sada.

No ovde se ne radi o tom šahtu. U pitanju je onaj pravi šaht, infrastrukturni, preko kojih prelazimo svakog dana. Često nesvesno. Ispred biroa u kome radim, u centru Kragujevca, na adresi Karađorđeva 30, 25. septembra potonuo je šaht. Bukvalno potonuo. Onaj betonski deo, obično kružnog preseka, potpuno se odvalio i vremenom propao u dubinu. Na trotoaru je ostao metalni deo, sa poklopcem doduše, ali i sa rupama na 4 strane koje onako zjape i ne deluju ni malo prijateljski. Ne toliko strašno ali ne ni potpuno bezazleno. Čim smo primetili odmah smo reagovali, tradicionalno srpski, postavili lim (to smo našli) da viri i upozorava prolaznike. Čak smo i zalepili papir u boji da bude uočljivije (slika dole).
Read More

Parga VIA Instagram

Putovanja su ono što nas najviše ispunjava, čini mi se. Takav je slučaj bar kod mene. Volim da odem, negde, bilo gde, blizu ili daleko. Ali volim i da se vratim. Vratiš se a neke stvari ostaju. I ti nekako nisi onaj isti od pre, koliko god to zvučalo kao kliše, bar pred sobom si uvek drugačiji. A drugi to mogu a i ne moraju da vide.

Pre nekoliko dana sam se vratio iz Grčke, iz Parge. Mediteranski gradić ušuškan u uvali Jonskog mora. Pomislili bi da je letovanje u Grčkoj manje-više svuda ista stvar, ali čini mi se da je ovde nekako drugačije. Mediteranskije a opet u isto vreme, kao što mi je rekla jedna gospođa dok smo plivali: "Parga je najgrčkija od cele Grčke!" Po plavo-belim kućama (pa i po šarenim), po strmim ulicama, moru, maslinjacima, zvucima, mirisima, ukusima i ljudima.

pogled sa terase
Read More

Profesorka Rajna Dragićević - Orvel je jedan od mojih omiljenih pisaca

Zadnjih dana su internet portale i društvene mreže preplavili tekstovi o govoru profesorke Rajne Dragićević koji je nedavno održala svojim studentima, diplomcima. Otvoreno o svemu, govoru, stanju u zemlji, kakvi su joj planovi nakon objavljivanja govora samo za moj blog govori profesorka Dragićević. Ovo je inače prvi intervju koji objavljujem na blogu.

*  *  *

Profesorka Dragićević, želim pre svega da Vam zahvalim što ste pristali da govorite za moj blog. Hvala Vam što pre svih govorite za moje čitaoce.
Nema na čemu. Hvala i Vama što ste me pozvali. Razlog zbog koga govorim pre svih za Vašu stranicu, ne volim reč blog, suviše je prozapadnjačka i anglosaksonska, je želja da donekle ispravim grešku koja mi se potkrala u govoru. Naime, kada sam navodila listu vrhunskih zanimanja, izostavila sam arhitekte, što je vaše zanimanje. Navela sam inženjere, ali budimo realni, vi i niste pravi inženjeri. Ali sam u kasnijem razmišljanju arhitekte videla kao potencijalne vizionare koji mogu ostati ovde i učiniti Srbiju lepšim mestom za buduća pokoljenja. I opet za neke buduće profesore.
Read More

Slušam... SHAZAM

Palo mi je na pamet da pišem malo o muzici. Nisam muzički obrazovan (osim ako ne računamo pokušaj učenja sviranja gitare koji se završio na par pesama pa me je posle mrzelo da se bakćem sa tim) ali muziku non-stop slušam. Ja sam jedan od onih što idu ulicom sa slušlicama u ušima. A i posao mi je takav da mogu da radim uz muziku. Čak je retko isključujem i kad izlazim iz sobe. I radio mi je uvek ispred televizije. A dok smo vrteli i presnimavali kasete kao klinci, dešavalo mi se da jednu pesmu snimim na celu kasetu ako mi se svidi, da ne moram da premotavam. Danas naravno obožavam track repeat dugme. Pa valjda je i to već nešto.


Razvio mi se neki osećaj, na moju stranu nakrivljen ali osećaj, da mi se nešto više a nešto manje svidi. I prosto su mi se povećali zahtevi i nekako mi se čini da od muzike očekujem mnogo više nego ranije. Nisam isključiv po pitanju žanrova. Umem ja i kafanu (i te kako) i rok koncert (ovo tek i te kako). I klasiku, ne često al kad naletim na nešto što slušaju recimo likovi u Murakamijevim knjigama nema šanse a da ne potražim na youtubeu. God bless internet! 
Read More

O Ceci, datumu, koncertima...

Sinoć je pevala cela Srbija! Možda i sa razlogom. Dobili smo više taj famozni datum za više i ne znam šta. A ako isti neće sve kompletno da nas 'rani i obezbedi nam bolje sutra, koje je sad već možda bolje danas nego se nismo još lepo rasanili, ono treba da slavimo što će valjda sad manje da nas smaraju sa svih strana vestima o njemu. Muka mi je od svih d***** više!

Koliko god da sam se smejao na 1000 varijanti teorija zavere koje ko zna ko više kuje prema ovom napaćenom narodu, ova ujdurma oko d***** bas na Vidovdan mi je mnogo zaparala sve živo. Ili je njima tamo u Briselu prosto bilo zanimljivo da se zajebevaju lepo sa nama ko što mi se čini da rade već godinama. Nema veze, bolje i da se zajebavaju nego da te ne vide. Još iz perioda dok smo bili u nižim osnovne činilo mi se da su nekako bolje prolazili oni autsajderi koje svi zajebavaju nego oni anonimusi koje nikad niko nije ni video. Mada možda grešim, rekoše mi jednom prilikom da takvi što se drže po strani mogu daaaleko da doguraju. Gazeći preko mrtvih čak. O primerima iz prakse da ne govorim, opšte su poznati (bar onaj glavni).

No, koliko god da smo napaćeni sinoć smo pevali, kao što rekoh. Veliki muzičko-scenski događaji na sve strane širom Srbije odigravali su se sinoć. U 4 najveća "grada" su se desila 4 velika spektakla:

U Kragujevcu je juče bio drugi dan sve popularnijeg Arsenal festa.

U Nišu je u okviru obeležavanja 1700 godina od potpisivanja Milanskog edikta premijerno prikazana Verdijeva opera "Trubadur" (ovde neću o preterivanjima što budžetskim što svakakvim drugim apropo ovog jubileja).

U Novom Sadu na glavnom gradskom trgu je održan koncert Cee Lo Green-a povodom rođendana Exit festivala (o kome se priča da će konačno i da izađe iz Srbije).

A u Beogradu - Ušće 2. Najmasovniji, najpopularniji i najspektakularniji (da pišem za neki od tabloida imao bih verovatno spremljen file sa superlativima pa bih mogao odmah još neki da izvučem) događaj, koncert, event decenije (bez malo). Majka svih Srba i Srpčadi, jedna i jedina Ceca, ili ovde treba ovako C E C A je pevala puna 4 sata pred više od 100 000 fanova.
Read More

Moja Šumadija peva o sreći!

Ova nedelja u Kragujevcu je jedna od najboljih u godini. Leto je tek počelo, malo je spala temperatura pa može da se živi i uživa, a ove nedelje ja i treći po redu Arsenal fest! A što se mene tiče, to je (nažalost) jedan od retkih događaja kad je naš grad stvarno grad, ne samo zbog broja stanovnika.
Read More
Пријавите се на: Постови (Atom)