Linija

Napomena: Ovo je bilo zapaženo danas pa da zabeležim i zvanično.


Jutro u Kragujevcu u linijskom taxiju. 
Razgovor taxiste i "momka" na mestu suvozača:

Taxista: Je l prelaziš sad u opštinu kad se promenila vlast?
Suvozač: Pa trebalo bi. Al još neki dan, da se malo smiri situacija.
Taxista: Što, je l napeto?
Suvozač: Pa gužva, napeto. Al će da se završi nešto.

I onda je suvozaču zazvonio telefon, nisam siguran da li je melodija Sinan ili Šemsa ali Južni Vetar je sigurno bio, za toliko sam pismen.

P.S. Transkript je parafraziran, koliko god da sam se trudio nisam uspeo da isključim nekoliko padeža iz upotrebe. Suvozač ih je koristio do 4 što implicira da verovatno završava mastrer tezu a nakon toga će i doktorat sigurno.

Dobrodošli u Kragujevac!


Šta ce ti pevaaačicaaaaa!?
Read More

Preživeti januar... i celu godinu!

Ove godine nisam pisao Božićnu poslanicu. Nisam bio nesto inspirisan. Svake godine ista stvar. A i opet sam "pao na postelju" ovih prvih dana ove nam nove godine. Išao sam sa devojkom u Grčku, u Atinu, na doček kod braće Grka. Bogovima pod Akropolj. Pa da ih ne mešam sa Hristom, ne ide.

I počastili se tako mi jedno veče u nekoj taverni, pravoj grčkoj pravoslavnoj, u centru na Plaki. Počastili se al nas i braća Grci počastili pride pa smo se lepo otrovali, onako romantično u paru, pa evo sad još čistim creva od ko zna čega. Moš misliti koje bi razmere primila vest da su se nedajboze neki Nemci otrovali u sred Skadarlije! Al nismo mi Srbi Nemci. A nisu ni Grci ko mi, nego su i gori od nas (bar su im bolnice gore od naših), tako da sad verujem da je iskreno kad se kao obraduju kad čuju odakle smo, sve u fazonu : "Ah, brothers!"

Nego, prođoše i ovi praznici. Za mene dan više, šta ću, pa na posao nazad sutra tek. Kažu sad u nove pobede i da se preživi "najduži mesec u godini".
Read More

Atentat na knjige - Mali mi je ovaj grob!

Ovih dana se u medijima digla prašina oko nove drame Biljane Srbljanović "Mali mi je ovaj grob". Uslovno se digla (da izvinete), koliko uopšte može da se digne prašina oko jedne knjige u Srbiji. A i sve mi se čini da skaču i dižu je neki koji knjigu nisu ni pročitali, nemaju nameru da je čitaju, kao što izgleda ne čitaju ni druge stvari.

Drame inače nisu nešto što bi meni privuklo pažnju u pisanom obliku. Ok na sceni. Ako se dobro sećam poslednji put sam drame čitao u gimnaziji, Čehovljevog Ujka Vanju i Beketovog Godoa. Pa mi je onda ova drama došla kao osveženje a i skroz mi je opravdano Biljanom Srbljanović nastaviti ovaj niz, koliko god to delovalo pretenciozno nekima.
Read More

Šaht

Mislim da ima dve godine kako sam pročitao knjigu ovog naziva čiji je autor mladi pisac Andrija Marić, koji živi u Beogradu a poreklom je iz Kragujevca. Knjiga se bavi zamišljenom projekcijom totalitarnog društva kakvo bi Srbija mogla da bude. Dosta crno i strašno, ima osvrta i na položaj LGBT populacije (što je ovih dana aktuelno) i nije daleko od situacije u kojoj su sada.

No ovde se ne radi o tom šahtu. U pitanju je onaj pravi šaht, infrastrukturni, preko kojih prelazimo svakog dana. Često nesvesno. Ispred biroa u kome radim, u centru Kragujevca, na adresi Karađorđeva 30, 25. septembra potonuo je šaht. Bukvalno potonuo. Onaj betonski deo, obično kružnog preseka, potpuno se odvalio i vremenom propao u dubinu. Na trotoaru je ostao metalni deo, sa poklopcem doduše, ali i sa rupama na 4 strane koje onako zjape i ne deluju ni malo prijateljski. Ne toliko strašno ali ne ni potpuno bezazleno. Čim smo primetili odmah smo reagovali, tradicionalno srpski, postavili lim (to smo našli) da viri i upozorava prolaznike. Čak smo i zalepili papir u boji da bude uočljivije (slika dole).
Read More

Parga VIA Instagram

Putovanja su ono što nas najviše ispunjava, čini mi se. Takav je slučaj bar kod mene. Volim da odem, negde, bilo gde, blizu ili daleko. Ali volim i da se vratim. Vratiš se a neke stvari ostaju. I ti nekako nisi onaj isti od pre, koliko god to zvučalo kao kliše, bar pred sobom si uvek drugačiji. A drugi to mogu a i ne moraju da vide.

Pre nekoliko dana sam se vratio iz Grčke, iz Parge. Mediteranski gradić ušuškan u uvali Jonskog mora. Pomislili bi da je letovanje u Grčkoj manje-više svuda ista stvar, ali čini mi se da je ovde nekako drugačije. Mediteranskije a opet u isto vreme, kao što mi je rekla jedna gospođa dok smo plivali: "Parga je najgrčkija od cele Grčke!" Po plavo-belim kućama (pa i po šarenim), po strmim ulicama, moru, maslinjacima, zvucima, mirisima, ukusima i ljudima.

pogled sa terase
Read More

Profesorka Rajna Dragićević - Orvel je jedan od mojih omiljenih pisaca

Zadnjih dana su internet portale i društvene mreže preplavili tekstovi o govoru profesorke Rajne Dragićević koji je nedavno održala svojim studentima, diplomcima. Otvoreno o svemu, govoru, stanju u zemlji, kakvi su joj planovi nakon objavljivanja govora samo za moj blog govori profesorka Dragićević. Ovo je inače prvi intervju koji objavljujem na blogu.

*  *  *

Profesorka Dragićević, želim pre svega da Vam zahvalim što ste pristali da govorite za moj blog. Hvala Vam što pre svih govorite za moje čitaoce.
Nema na čemu. Hvala i Vama što ste me pozvali. Razlog zbog koga govorim pre svih za Vašu stranicu, ne volim reč blog, suviše je prozapadnjačka i anglosaksonska, je želja da donekle ispravim grešku koja mi se potkrala u govoru. Naime, kada sam navodila listu vrhunskih zanimanja, izostavila sam arhitekte, što je vaše zanimanje. Navela sam inženjere, ali budimo realni, vi i niste pravi inženjeri. Ali sam u kasnijem razmišljanju arhitekte videla kao potencijalne vizionare koji mogu ostati ovde i učiniti Srbiju lepšim mestom za buduća pokoljenja. I opet za neke buduće profesore.
Read More

Slušam... SHAZAM

Palo mi je na pamet da pišem malo o muzici. Nisam muzički obrazovan (osim ako ne računamo pokušaj učenja sviranja gitare koji se završio na par pesama pa me je posle mrzelo da se bakćem sa tim) ali muziku non-stop slušam. Ja sam jedan od onih što idu ulicom sa slušlicama u ušima. A i posao mi je takav da mogu da radim uz muziku. Čak je retko isključujem i kad izlazim iz sobe. I radio mi je uvek ispred televizije. A dok smo vrteli i presnimavali kasete kao klinci, dešavalo mi se da jednu pesmu snimim na celu kasetu ako mi se svidi, da ne moram da premotavam. Danas naravno obožavam track repeat dugme. Pa valjda je i to već nešto.


Razvio mi se neki osećaj, na moju stranu nakrivljen ali osećaj, da mi se nešto više a nešto manje svidi. I prosto su mi se povećali zahtevi i nekako mi se čini da od muzike očekujem mnogo više nego ranije. Nisam isključiv po pitanju žanrova. Umem ja i kafanu (i te kako) i rok koncert (ovo tek i te kako). I klasiku, ne često al kad naletim na nešto što slušaju recimo likovi u Murakamijevim knjigama nema šanse a da ne potražim na youtubeu. God bless internet! 
Read More
Пријавите се на: Постови (Atom)