Sneg

09:46 društvo , knjige , priče , zima 3 Comments

To što se budim i subotom u 7 ujutru kao da je radni dan neki vide kao nenormalnu stvar. Ok i jeste, al zavisi kako se gleda. Ja volim jutro. Naročito ovo usporeno, kad ni zbog čega ne moraš da žuriš. I ležim, ne radim ništa, čitam...

Ubi me ovaj Bazdulj! Piše sve neke dobre priče, al svaka treća (bar u ovoj knjizi) o ratu u Bosni. Pa mi nešto sve tužno. Bio sam klinac kad se sve to dešavalo al mi nekako sve sivo i tužno, a opet i nekako romantičarski gledam na to. Takvo mi neko osećanje.

Batalim i ustanem do prozora. Napolju je počeo da pada sneg. Nisam ga prvo ni primetio, tolko je slabo padao. Sad već pada jače.

Kad sam bio klinac, sećam se jednom, plakao sam kad je krenuo prvi sneg. Nije da nisam voleo sneg, koje dete ga ne voli? Al mi nešto bilo tužno, sivo i romantičarski (sad kad gledam). Ko da se nešto završava, ko da nešto prekida, ko da se sama smrt spušta na sve ovo blatnjavo i golo po polju.

Posle kad već napada i zabeli voleo sam noću da stojim u mračnoj sobi pored prozora i gledam na sneg. Nekako je sva ta belina od spolja bila dovoljna pa da se brzo naviknem i sve vidim, ili bar raspoznajem, u sobi. A ako je i dalje padao, gledao sam ka uličnom svetlu gde su se baš dobro videle pahulje. E tad sam baš voleo sneg.

Pominje ovaj Bazdulj bosansku zimu u jednoj od priča. Možda je ona, ustvari sneg, imala veze i sa ratom i sa svim tim glupostima (nekako romantičarski). Al možda je i kad je napadao sve prekrio i prekinuo. A kad se nakupi dovoljno snega možda sve obeli pa i u toj Bosni bude bolje. Pojma nemam.

A možda i kod nas napada i obeli do večeras. Onako da završi i prekine al i da počne nešto. Šta, opet pojma nemam, al nešto nam treba. Baš!

*Dok sam iskucao ove redove sneg je počeo da jenjava. Mnogi od vas će ga možda i prespavati. Al najavili su više padavina za sutra.