Dotakli smo dno ali i dalje plivamo... u bazenu!


Dotakli smo samo dno. Ovog puta stvarno. Ne, sve ovo do sad je bilo nekako i tamo i vamo i jeste, nama se činilo milion puta da nema dalje, i milion i prvi put opet da nema dalje. I sve nešto držiš da će da krene na bolje, pojma nemam na osnovu čega ali držiš, valjda onaj ničim izazvani... a ono... Samo u stvari čekamo da brod konačno potone. Oni pametniji se valjda odavno iskrcali. E pa sad ga grebemo po pesku debelo!

Znate ono kad kažu hleba i igara? Pre neko veče ja lepo skapiram da na RTSu ove godine režu nešto Ligu šampiona. I još na to neke fore sa prenosima kvalifikacija za evropsko kao od kuće, neće Acu da šalju da vidi sveta. I zamislim se debelo. Pogodilo me, stvarno! Mislim ne pratim ja fudbal, od Lige šampiona ispratim finale i neku utakmicu pre. Ali da me je pogodilo jeste bogme dobro. Najvažnija sporedna stvar na svetu pa još da nam je daju na kašičicu! Pa nama su ovde ostale samo te sporedne stvari. To je nekako jedino držalo ovaj narod. Nole i kompanija. Mislim i košarkaši krenuli da gube od Izraelaca i kojekakvih, al da nam još i fudbal smanuju! Tu se bar realno nismo nadali nekim uspesima, al gledaš ih kako trče svejedno. Ostadosmo polako bez igara.
Read More

Urbana reciklaža via Instagram


Prošlog petka realizovan je projekat Urbana reciklaža grupe NOA (Neformalna organizacija arhitekata), čiji sam i ja član. Pisao sam već o tome ovde. Dobili smo finansiranje projekta na konkursu Centrifuga 2012 koji organizuju Erste banka i BCIF. Znam da sve ovo nije neka mnooogo velika stvar ali sam isto tako uveren da je ono što smo napravili u potpunosti pozitivna stvar.

Interesantno je bilo nakon projekta sve sprovesti i u realnom prostoru. Izvođenje, šta je to? I onda redom, jedna po jedna stvar, mnogi problemi, mnoga rešenja, nešto ne može baš kako je zamišljeno, nešto ne može gde je zamišljeno... pa na kraju dobiješ nešto što nije u potpunosti onako kako si zamislio ali je dobro. Pa valjda je i to deo kreacije, kad radiš i menjaš, negde zato što hoćeš bolje, negde zato što moraš.

I dok smo radili, ja sam po želji nekih koje je zanimalo kako sve napreduje, fotkao i „kačio“ fotografije na instagram. A sa instagrama i na twitter. Na facebook ne, nekako mi instagram više ide uz twitter. I sad kad sam pogledao sve te fotografije na jednom mestu, onako kvadratne i propuštene kroz one filtere, nekako se lepo spojila priča kako je teklo to poslednjih dana... Nešto kao na onoj reklami „Ovako mi ekomotivišemo“.

Pa evo ovde, dok ne sredimo zvanične fotografije, ne saberemo sve utiske i složimo i zvaničnu priču, finalizacija Urbane reciklaže grupe NOA via Instagram!
Read More

Savremeni Japan Kouhei Ashinoa


Ne znam zašto ali čini mi se da je još rano da krenu špekulacije oko dobitnika Nobelove nagrade za književnost za ovu godinu. Koliko ja znam ta dodela je uvek negde krajem oktobra. Možda ne želim da prihvatim da se leto polako završava (mada jesen volim najviše) ali mi se ipak čini da je prerano. No već je krenulo. Po britanskim kladionicama, ne verujem da postoji po ovim našim, nismo mi tržište za to.

I na jednom domaćem sajtu pročitah pre neki dan da najviše šansi za nagradu ove godine ima Haruki Murakami. I prethodnih je bio na samom vrhu. Ko me zna, zna da mi je to jedan od dva omiljena pisca. A i već sam pisao o tome.

Počelo je tako što sam se jednostavno zainteresovao za japansku kulturu. Nekako preko arhitekture. Sve ove savremene svedene forme u svetskoj arhitekturi negde duboko nose koren iz japanske filozofije izgradnje. A i njihovi savremeni arhitekti su jedni od vodećih u svetu. Sve to naravno ima veze i sa ekonomijom, ali neću ovde o tome.


Sasvim sam slučajno u potrazi za nekom knjigom uzeo Murakamija, na jednom štandu za vreme nekog od sajmova knjiga. I posle te jedne pročitao sve što je prevedeno. Nisam siguran ali čini mi se da je sve počelo da menja mesto, pa se iz želje za upoznavanjem Japana izrodio Murakami, a onda iz želje za čitanjem njegovih knjiga pojačala želja za upoznavanjem japanske kuture. One svakodnevne. Kako izgledaju gradovi, ulice, zgrade, šta ljudi jedu, piju, slušaju, gde izlaze... I onda ne čudi što mi u njegovim knjigama ni malo ne smetaju delovi koje, neki bi rekli, pisci vešto ubacuju da produže roman i uspore radnju. Naprotiv, prija mi kad neko od junaka kuva, odlazi u kupovinu, na piće ili bira ploče i knjige sa police.
Read More

Erlend Lu - Fvonk, o premijeru, psovkama i "nekulturi"


Pre neki dan su osudili Brejvika. Na 21 godinu zatvora. Znam ja da su zakoni u Norveškoj drugačiji i da je to neka varijanta da posle može da mu se produži zatvor ali meni je skroz bez veze. Za tolike živote samo 21 godinu, meni u ovom trenutku pre svega stvarno poražavajuće zvuči.

Nego, ovo mi je bio odličan povod da se vratim na jednu temu koju sam, učinilo mi se u jednom trenutku, bio ispustio. Norveška je u pitanju, tačnije poslednja knjiga trenutno najčitanijeg norveškog pisca kod nas, Erlenda Lua. Pročitao sam je pre nekih mesec dana, nisam stigao da napisem utiske i mislio da je prošlo. Ali sad hoću da skrenem pažnju pre svega zato što mislim da je trenutak odličan baš za čitanje ove knjige.


Roman Fvonk,kod nas u izdanju Geopoetike, je tipična luovska proza. Za one koji do sada nisu čitali ništa od ovog književnika (psihologa po profesiji) mogu da kažem da, bar što se mene tiče, to znači da je izuzetno pitko napisana, lakih rečenica ali i dubokih značenja. Ok, možda ovo sad uz činjenicu da je čovek psiholog sve skupa može da vas odvuče na pomisao da je u pitanju još jedan kaluđer sa nekim besnim kolima ili nešto slično od te popularne psihologije. Ali kod Lua se ne radi o podsvestima i stanjima duše ili samokontole kojom možemo ovo ili ono. Čovek jednostavno kroz situacije i postupke svojih junaka tera i nas ponekad na preispitivanja, onako ne postavljajući nama direktno ciljeve i ne dajući nam nikakve direktne savete. Kako književnost i treba da deluje, bar ja tako mislim.
Read More

Srećan mi blog rođendan!


Pre tačno godinu dana sam počeo da pišem blog. Znate onaj prvi tekst. I sad posle te godine evo pišem ovaj 39. post po redu. I nije loše, ako uopšte treba nešto i da sumiram. Jer ovo što radim ovde radim pre svega za sebe, zato što volim da pišem. I nema kome da se pravdam ili podnosim nekakve račune.

Opet, ima jedan pasus iz tog prvog teksta, iz neke radne varijante (tad sam to još kao imao). Bilo mi je mnogo teže tad da objavim bilo šta. Nisam siguran zašto ali taj prvi tekst sam napisao, prosledio na čitanje osobi od poverenja, pa ostavio da odstoji. I  posle par dana opet otvorio, izbacio neke stvari da ne smaram i onda tek objavio. Činilo mi se valjda da će baš nešto da bude ako ne bude sve na svom mestu. Ma daj. I taj jedan izbačeni pasus govori baš o tome zašto pišem blog.
Read More

Olimpijske igre - nova arhitektura Londona


Olimpijske igre kreću! I zvanično večeras, mada su prve utakmice već odigrane pre neki dan. Ženski fudbal doduše koliko sam shvatio je prvi startovao, pa ono izvinite dame sa kostobranima, ali realno ko to još gleda? Mislim neću da poreknem da su iste za nijansu ženstvenije od bacačica kladiva i diska i... ma bilo čega što se baca, ali daleko od dovoljnog da sad neko sedne i kao nešto gleda.

No, ono pravo, otvaranje, ceremonija i sve to tek večeras! I sad, većina zna čime se ja primarno bavim, i kako se tako zanimam i pratim ove svetske blogove o arhitekturi i dizajnu, hteo sam ovde da vam skrenem pažnju malo i na arhitekturu.


Moglo bi se reći da je Olimpijada jako zakoračila i u ovu oblast svojim takmičarskim duhom. Najveće svetske zvezde arhitektonske scene godinama pre Olimpijskih igara lome koplja ko će projektovati sve one objekte u kojima se održavaju sportska takmičenja. E sad, pošto se radi o prestižu, ali i pre svega o veeelikim parama, mislim da su barona de Kubertena malo ostavili iza sebe, pa ono “važno je učestvovati” ne da ne pije vodu nego... Šta ćete, od nečega mora da se živi.
Read More

Centrifuga, NOA i urbana reciklaža


Neki od vas su do sada već čuli za konkurs ERSTE banke Centrifuga. Mada većina verovatno nije, što sam skapirao iz svakodnevne priče, kad onako uz put pomenem. Ne znam zašto je to tako, čini mi se da su se dosta izreklamirali, a i evo ponavljaju istu priču već šestu godinu za redom, nisu od juče. I dobra je priča, skroz. Onako korporativno odgovorna (al’ ovo zvuči!). Pa najpre sledi malo pojašnjenje cele priče.


Erste Bank a.d. Novi Sad podržava mlade i njihove inicijative u oblasti kulture u Srbiji programom donacija namenjenih neprofitnim organizacijama. Program se realizuje u partnerstvu sa Balkanskimfondom za lokalne inicijative — BCIF. Centrifugu, putem pisma podrške, podržava i Ministarstvo kulture informisanja i informacionog društva Republike Srbije.

Cilj programa Centrifuga jeste da aktivira mlade od 15 do 30 godina da pokrenu kreativne kulturne sadržaje u mestima u Srbiji u kojima posluje Erste Banka, osim na teritorijama gradova Beograd, Niš i Novi Sad. (znam, ovo zvuči kao ona jedna politička opcija ali čini mi se da nije to to). Sredstva su namenjena lokalnim, omladinskim neprofitnim organizacijama i neformalnim grupama koje se kreativno bave pitanjima kulturnog aktivizma u svojim mestima. 

Ove godine se na konkurs pristiglo nešto više od 60 projekata. Za finansiranje je odabrano 7 projekata. Među njima je i projekat koji smo na ovaj konkurs poslali moje kolege i ja, pa ovde malo više o našoj organizaciji i samom projektu. 
Read More
Пријавите се на: Постови (Atom)