Časovničar
Svraćao sam pre neki dan kod časovničara da zamenim
bateriju na satu.
I tamo me udario najjači lirski momenat: Kod njega je
vreme stalo!
Stara radnja, stare stvari, stari kalendari, neki
strari kaiševi i stari polovni satovi u staroj vitrini koje nikad neće ni da
proda... Stari radio, ne onaj retro ali stari sa kasetom, sličan kao prvi koji
je meni otac kupio.... Stari miris...
Radi sa satovima a vreme stalo!
Ma nije on lud, zna čovek sa vremenom. Zaustavio se u
nekom boljem trenutku. Bolje mu je sigurno nego nama. Vreme stoji a satovi
kucaju, stotine njih.
Jedino taj miris... malo vonja. Valjda se ustajao i
vazduh. Da nije toga pojurio bih neku vezu pa da se zaposlim kod njega. Nekog
od ovih novih. Sutradan baš promeniše vlast kod nas. Bar kažu da su je
promenili, mada sve isti ljudi ostali. Ko da se ništa nije ni promenilo, ko što
se nikad ništa ni ne menja, i kao što ovi "novi" neće ništa da
promene.
Ma stalo je vreme kod svih nas. Samo u pogrešnom
trenutku, izgleda!
Кратко, а наше! Баш си био надахнут! И све је јасно... Мислим, треба чешћем да идеш код "часовничара"; хоћу рећи - да пишеш! Драго ми је читати те опет... Напред, напред...!
ОдговориИзбришиDrago mi je da ti je drago! Vreme je uticalo na ne pisanje a sad sam zbog istog rešio da skratim formu i lično mi prija.
Избриши