Skopje 2014 - Srbija ...
Bio sam prošlog vikenda u Makedoniji. Nisam bio u
Skoplju. Od gradova prošli smo kroz Tetovo, ako se ono još uvek zove
Makedonijom, pošto je realno spremno za varijantu Kosovo - dron - Velika
Albanija, čitaj najveći albanski grad u Makedoniji (tužno znam). Mi smo se
popeli iznad na Šar planinu, pa posle nas 10 od 20 i iznad na Titov vrh.
A gore na planini u planinarskom domu, pored nas, bila
je i jedna Makedonka. Biljana, naravno. Pobegne tako često vikendom iz Skoplja,
kad više ne može da izdrži.
A Skoplje - Skopje 2014. Tako se zove projekat obnove
centra Skoplja do kraja 2014. godine, kaže Biljana, koji je velika farsa kojom
se peru pare i koju većina gradjana ne podržava. Prodali su kaldrmu iz starog
dela grada Hrvatima za obnovu dubrovačkih ulica a sad oni dižu lažne neoklasicistične
fasade i zlatne statue značajnim ličnostima iz istorije Makedonije. Koju god
istoriju da im piznajemo. I to sve finansiraju novcem iz kredita koji je uzet
kod Svetske banke. Kako ona kaže, sa namerom da jednom kad zemlja ne bude mogla
da vrati novac i kad bankrotira, prodaju je na pola Albancima i Grcima. Malo
radikalno gledanje na stvar, ali i brutalno realno izgleda.
Kaže da je u poslednje 2 godine iz Makedonije otišlo
oko 500 000 ljudi, mahom mladih. Što je veliki udarac za zemlju od oko 2
miliona stanovnika. Nisam proveravao podatke, ali kolko god da je naduvano ima
neke istine, bar na pola verovatno.
Ostali? Imaju još nepuna 2 meseca, do kraja 2014. Tako
su im izračunali. Ili dali rok.
A mi u Srbiji i ne znamo još koliko nam je ostalo. Ne
brinem da je manje nego komšijama. Što južnije to tužnije je jedna od
najistinitijih izreka, što sam skapirao čim smo krenuli da se truckamo
makedonskim cestama.
A tamo na vrhu, Titovom jelte, 2747m nadmorske visine,
da nije bilo onolko hladno možda bi me i uhvatila jugonostalgija. Ne znam samo odakle,
kad sam rodjen taman da ni to YU doba ne osetim. Vi matori ste se bar Titu
kleli, a nama vidite kakav vodja pao...
Ajd odredite i nama godinu pa da se pakujemo!
Свака част за постигнуту висину. Посебан поздрав Биљани, убаво девојче, која "...платно бељаше". Добро је да сте досегли Титов врх... Имао сам околност да нисам морао толико да се пењем да бих стигао до Титовог имена; бар сам живео у његово време којег се радо сећам, веровали или не?! Био је сасвим други - систем вредности. ~ Веома користан блог пост. Верујем, Јоване, да си уживао, и да си понео незаборавне утиске из Македоније. Сада када је се сећам, могу само да ти кажем, на македонском: "добра бејаше таа"... Све најбоље!
ОдговориИзбриши