.png)
Žuti kišobran
Ima ona jedna američka tv serija, varijacija na
Prijatelje, gde je glavni lik arhitekta. Počela je dobro, skoro pa odlično,
vremenom otraljavila i neslavno se završila. Lično nisam ni imao strpljenja do
kraja da je pratim, ali mi se čini da su komentari na kraj bili gotovo
stopostotno negativni.
Danas, kad smo iz onog jučerašnjeg aprila prešli u
ovaj novembar, pao mi je na pamet taj glavni lik i njegova ideja o žutom
kišobranu, optimistično veselom u tmurnom danu. I kad sam se vraćao sa posla
bacim pogled oko sebe, a tamo sve sami tamni kišobrani, crni i sivi. I muški i
ženski. I moj.
Ok, kad nisam imao žuti kišobran izaberem žuti taxi. I
dok je krivudao kroz ulice, sive i inače a ne samo zbog vremena, ugledao sam
ipak jedan žuti.
Stariji gospodin držao je žuti kišobran, onaj mali što
se kupuje u kineskim radnjama, zgodan što bi se reklo za zipovanje i pakovanje
u torbu. Kišobran, kao što to sa takvim kišobranima obično biva, polomljen,
nakrivljen sa jedne strane. A gospodin stoji ispred table sa umrlicama.
Pa mi nešto bilo žao što je baš takav kišobran morao
da bude jedini žut... I rešim da kupim ja jedan žuti, kad jednog dana primim
platu. Da ne bude baš ko sa serijom, traljavo pa nokdaun u završnoj rundi.
Постови
Ае, ни кишобрани нису као некад. Добри су и трају, само кад не пада киша, кад не дува ветар, кад га не отпакујеш... Уффф, све ми се чини да сам "промашио" тему. ~ Зато, ова прича је све боља што се више чита, више отвара страница блога, више - размишља...!
ОдговориИзбришиNajbolje bi bilo da nam nisu ni potrebni... Ili bi to ipak osiromašilo život? A tema je više, čini mi se.
Избриши